Србија да се припреми за поплаве као у региону! Речи чувеног климатолога уливају ЈЕЗУ - Да ли нам се спрема сценарио из Јабланице?

Стручњаци за управљање катастрофама наглашавају хитну потребу за инфраструктуром отпорном на поплаве, како би се смањили ризици. Климатолог Владимир Ђурђевић упозорио је за РТС да непогоде у региону треба да буду упозорење и лекција за Србију и да се само "игром случаја" нису десиле код нас, али да их потенцијално треба очекивати. Истиче и да, када је реч о температурама, идемо ка топлијем режиму, да ће и овогодишњи рекорди бити оборени у будућности.

За само две седмице у нашем окружењу две снажне природне катастрофе, у Босни и Херцеговини, а претходно у средњој и источној Европи. Изражене су промене у обрасцима падавина, а кише су све интензивније. Да ли је то нека нова климатска нормалност?

- Апсолутно, клима је промењена на целом свету, тако да је промењена и у нашем региону. Најчешће када причамо о климатским променама, причамо о порасту температуре, како је планета све топлија и топлија.

Али промене се огледају у томе да је тај начин како добијамо ми у ствари падавине, како се падавине формирају, исто промењен. И на првом месту у нашем региону слика тих промена се огледа у томе што имамо дуже периоде без падавина, значи јако сушне периоде када имамо и сушу на сцени у нашој земљи. А онда после тога то буде прекинуто интензивним краткотреним падавинама где за краће време добијамо много веће количине него пре.

Тако да ми данас већ знамо рецимо да у Србији и у широм региону имамо отприлике два до три пута више тих дана с екстремним падавинама, односно да се екстремне падавине чешће дешавају и због тога су и ситуације са поплавама постале критичније.

Још један врло важан разлог који често занемарујемо, да кажемо или мање причамо о њему јесте да климатске промене доносе и начин премештања ваздушних маса преко наше планете. Односно, то је једна од ствари која се такође променила и која исто доприноси и томе да имамо велике количине падавина, односно системе који се дуже задржавају у једном месту. И онда ви можете да имате веће количине него што су то биле у прошлости - истиче Ђурђевић.

Невреме нас је и овај пут заобишло, али обруч се стеже, а сваки од ових догађаја треба да буде упозорење за нас, додаје он и каже да се само игром случаја није десио над нашим подручјама, односно да би требало овакве догађаје потенцијално да очекујемо и код нас.

- И у том смислу треба да се припремамо за овакве догађаје. Значи, ови догађаји треба да нам буду лекција како треба да се припремамо, да обратимо пажњу и како да модификујемо нашу инфраструктуру да бисмо били отпорни на овакве ситуације. Нажалост, нико у свету није и даље прилагођен овако екстремним временским условима и оно што нас очекује у будућности јесте да се прилагодимо.

Значи да тренутно постојећу инфраструктуру унапредимо, да би била отпорнија у односу на овакве догађаје, али и посебно да је унапредимо на будуће промне, пошто клима није зауставила се у смислу промена у овом тренутку, него очекујемо додатне промене у наредних 30 година.

Ми треба да градимо нове објекте који ће бити отпорни на ту будућу климу, а и с друге стране да унапређујемо постојеће објекте.

То није лак задатак, захтева дуготрајно планирање, дуготрајна улагања, високи степен организације, тако да многе земље у свету каскају у том погледу, али треба једноставно да почнемо то да радимо - каже он.

Претходна година била је најтоплија у Србији, а по свему судећи, ова ће је надмашити. Докле ће температура ићи том неславном узлазном путањом, упитан је климатолог.

- Да, имали смо пуно рекорда у претходној години, оборено је заиста низ рекорда по питању температура. Вероватно ћемо сад ући у неки мирнији период по том питању, али генерално гледано у просеку ми идемо једноставно ка топлијем режиму. Тако да иако потенцијално буде мало свежијих периода испред нас, ти периоди ће и даље бити значајно топлији од неке климе из средине 20. века.

Дугорочно гледано сигурно би требало да очекујемо да ћемо и ове рекорде које смо имали ове године оборити у будућности - закључио је.

Извор: Србија Данас/РТС