НАДОМАК КОНАЧНЕ ПОБЕДЕ! Србија има најмање преминулих у региону: Да ли треба да се бојимо другог таласа?
Број умрлих људи један је од показатеља како је која држава успела да се избори са епидемијом Covida-19.
На врху листе земаља са највећим бројем умрлих од Covida-19 на милион становника налазе се мале европске државице Сан Марино и Андора, док међу већим земљама у овој црној статистици предњаче Белгија, Шпанија, Италија, Велика Британија и Француска.
Србија је са 31 умрлим на милион људи, срећом, веома далеко иза ових држава.
Број умрлих људи један је од показатеља како је која држава успела да се избори са епидемијом Covida-19. Брзина реаговања, строже или блаже рестриктивне мере, менталитет становништва, али и стварни број заражених људи - неки су од разлога великих разлика међу земљама.
Зашто је Свети Василије Острошки једини празник без обичаја: Данас треба урадити само једно!
ТРИ КЉУЧНЕ СТВАРИ: Др Несторовић открио шта су Кинези рекли нашим лекарима "у четири ока"
ПРОГНОЗЕ О ТОКУ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ: Ево када се очекује ПОСЛЕДЊИ заражени пацијент
Према јучерашњим подацима, највећи број жртава од вируса корона броје САД, више од 80.000. Ипак, ако се пореди број умрлих на милион становника, убедљиво је највише погођен Сан Марино. У тој малој земљи са непуних 34.000 становника бележи се 41 жртва Covida 19, што износи 1.208 особа на један милион. Према тој статистици, Белгија има 747 умрлих на милион људи, Андора 621, Шпанија 569 и Италија 503. Много боље стање није ни у Великој Британији са 465 умрлих ни у Француској, која има 403 смрти на милион становника.
Што се тиче наше земље, Србија, срећом, убедљиво заостаје у овој црној статистици - са 31 мртвим на милион људи. Када погледамо државе бивше Југославије, боље од Србије у овој категорији су Хрватска са 21 и Црна Гора са 14 умрлих људи на милион, док су горе БиХ са 33, Македонија са 44, а Словенија са 49.
У мало ширем региону пропорционално највише умрлих има Аустрија - 69 на милион, а најмање Албанија 11, Бугарска 13 и Грчка 14. Мађарска има 43 умрлих на милион људи, а Румунија 49. Све ове бројке у региону су добре у односу на велике западноевропске државе, а Србија се налази у бољој половини регионалне табеле.
Касно уведене мере
Није изненађење да је Сан Марино на врху листе, будући да има мали број становника, каже епидемиолог проф. др Зоран Радовановић. Према његовим речима, за Италију је било кобно то што је закаснила са увођењем мера.
- Код њих је прво дошла болест, у тренутку када ни остатак света није био у довољној мери припремљен. Преношење болести у Италији увелико се одвијало када су они схватили шта се дешава. Тада су затворили авио-саобраћај са Кином, али је већ било касно. Онда су увели мере, али то је медитерански народ, недисциплинован и те мере нису поштоване. Они су се чак шалили и правили „корона забаве“ на којима су се окупљали и славили што због вируса не морају да раде - каже Радовановић.
Како додаје, Шпанија је доживела сценарио из Италије из сличног разлога.
- Они су имали нешто више времена јер је епидемија касније избила него у Италији. Међутим, траљаво су почели као и Италијани, то су ипак демократске земље које није једноставно одмах затворити. Како се све више умирало, постали су свесни да морају да се примене радикалније мере. С друге стране, Немци су релативно добро прошли јер су од почетка масовно тестирали становништво, те нису морали да намећу строге мере забрана - истиче Радовановић.
Иако многи сматрају да је добар модел Шведске, која је игнорисала епидемију, смртност у милионској популацији у тој земљи је јако висока и износи 264. У суседној Норвешкој је, рецимо, 40, а у Финској 48. Радовановић каже да је у Шведској вршено масовно тестирање, као и да здравствени систем има довољно капацитета, те нису имали бојазан да ће да колабира као у Италији.
- Свесно су ишли на то да ако већ мора да се прокужи становништво, да то буде у једном налету и да мање трпи привреда. Више је умрлих, али у другом таласу ће вероватно боље проћи од суседних земаља - сматра он.
У нашој земљи је до јуче умрло 215 грађана, што је око 31 на милион становника. Епидемиолог Радовановић сматра да смо захваљујући ригорозним мерама заштитили најстарије, што је битно утицало на мањи број умрлих.
- Ако посматрамо у односу на земље у региону, Србија је по оболевања далеко на првом месту. То није случај када је реч о умирању, јер смо сачували најстарију популацију захваљујући надрастичнијим мерама. Потпуно је различита ситуација у западној и источној Европи. Код нас је просек умирања 67 година, а у западној Европи је 80 година - каже епидемиолог.
Наредни талас
Према његовим речима, међутим, постоји опасност да у наредном таласу, ако га буде, прођемо лошије од комшија.
- Код нас је тај први талас био много блажи, што значи да може да нас очекује да ће следећи пут кад се појави бити много више жртава. Имајући у виду да постепено попуштамо са мерама, вероватно ћемо други талас одложити до позне јесени. Међутим, тада ће вероватно смртност бити већа. За радикалне мере јесте показано разумевање, али је многим пензионерима већ доста изолације и технички не можемо поново да зауставимо живот, те ћемо морати да се ослонимо на савете које смо раније дали - указује Радовановић.
Члан кризног штаба за борбу против Covida-19 Бранимир Несторовић каже да на смртност утиче неколико фактора.
- Густина становништва је важан елемент и јасно је да су у нашој земљи велики градови Београд и Ниш покварили просек. Затим, утицало је и то кад су спроведене мере. Земље које су се затвориле у прве три-четири недеље епидемије избегле су експоненцијални раст и имале су релативно ниску смртност - казао је Несторовић.
Како је додао, од битног значаја је БСЖ вакцина, као и долазак пролећа и утицај витамина Д.
- Потврђено је да је шест пута мања смртност оних народа који имају БСЖ вакцину. Осим тога, у априлу смо ушли у пролеће, у ултравиолетно зрачење и витамин Д. На основу свега тога, моја претпоставка је да ћемо имати око 250 жртава - навео је он.
У овом периоду дневно умре до 300 Срба
Демограф Владимир Никитовић каже да је исувише рано говорити колико смртност од Covida-19 има утицаја на демографску структуру Србије.
- Код смртности једна од кључних особина је сезоналност, односно доба године. Сезона вируса и грипа се везује за зиму, због чега је тада већа смртност. У 21. веку у Србији просечно умре између 250 и 300 људи дневно у марту и априлу, од било ког узрока смрти. С тим у вези, ако групо поредимо да на дневном нивоу у нашој земљи пет, шест људи од последица овог вируса, то је у суштини занемарљиво. Међутим, не можемо још да говоримо о демографском ефекту, док се статистика не објави по коначном узроку смрти - наглашава Никитовић.
Словачка најбоља у Европи
Словачка убедљиво бележи најнижу стопу смртности од Covida-19 у Европи, те она износи 4 смртна исхода у милионској популацији. У овој земљи живи 5,5 милиона становника, а до сада је од вируса корона умрло 26 грађана. Према оцени стручњака, кључна је била брзина реаговања и рестриктивне мере. Словачка је затворила све школе, продавнице и границе међу првима у Европи, одмах после Италије. Грађани су почели да носе маске и пре него што је то влада званично увела као обавезну превентивну меру.
Најбољи модел борбе
Према мишљењу епидемиолога Радовановића, током пандемије најбоље су се снашли Сингапур, Хонгконг и Тајван.
- Њихов модел јесте да не намећу много строге мере, али да трагају за изворима заразе, да их изолују, а оне који су били у контакту да шаљу у карантин. Идеја није била да затворе све грађане, јер тако паралишете живот. Они су јако добро прошли у првом таласу, али сад почиње други талас и поново примењују карантин и изолацију - истиче Радовановић.
ЕВО КО ЋЕ У СРБИЈИ МОРАТИ ДА ПРИМИ ВАКЦИНУ ПРОТИВ КОРОНЕ: Ако припадате ОВОЈ групи људи, добићете је (ВИДЕО)
ДАРКО ШАРИЋ ДОБИО СИНА: Његова супруга Лана се породила вечерас, а ево како ће назвати дечака
Министар Лончар: Ако се сви будемо придржавали мера, до ОВОГ ДАТУМА НЕЋЕ БИТИ КОРОНЕ
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ НАСТАВИО РАТ СА ЦЕЦОМ НА ФЕЈСБУКУ: Драматичан разговор са Спасојевићем и вођама земунског клана
ВЕПАР, ЂАВО И КУРЈАК НА ИСТОМ МЕСТУ: У овом селу у Србији се мештани знају само по надимцима (ФОТО)
