СРБИЈО, БУДИ ПОНОСНА НА СВОЈЕ НАУЧНИКЕ! Имамо чак четири врхунска стручњака из области медицине и фармације
Конкуренција је била жестока
Четворо научника из Србије награђено је у оквиру конкурса за врхунска истраживачка достигнућа у области медицине и фармације "Интернатионал Медис Awards фор медицал Research 2021", који је ове године окупио 229 истраживача из осам европских држава.
TRAVELLAND и БЛАЦК FRIDAY ПОПУСТИ: Грчка - Лето 2022.
НАЈНОВИЈИ КОРОНА ПРЕСЕК! Заражено 2.339 људи, преминула је 51 особа - ово су прогнозе Предрага Кона када би пандемија могла да се заврши у Србији
Пао ПРВИ новембарски снег у Србији: Све се ЗАБЕЛЕЛО - ево шта нас очекује наредне недеље (ВИДЕО)
Међу 19 најбољих радова одабраних у финале, четири су аутора из Србије - Марија Вукоја из области интензивна медицина и анестезиологија, Александра Томић Пешић (неурологија), Горица Ристић (реуматологија) и Марин Јукић (фармација).
Према оцени директора Клинике за неурологију и Универзитетског клиничког центра Србије Драгослава Сокића, који је члан конкурсне комисије у области неурологије, награђени су исказали иновативност и коришћење напредних технологија у истраживачком поступку.
У области интензивне медицине и анестезиологије Марија Вукоја се бавила контролном листом за рано препознавање и лечење акутне болести повреде, са циљем да сваки критични пацијент, без обзира у коју болницу је примљен, добије најбољу доступну терапију засновану на доказима.
Студија је спроведена у 34 јединице интензивне неге у 15 земаља на пет континената и током четири године обухватила је више од 4.000 пацијената.
Александра Томић Пешић је у неурологији истраживала промене структуре мозга код фокалне дистоније, како би се боље разумевала фасцинатна и још увек недовољна јасна појава - дистонија.
Пацијенти са дистонијом имају невољне мишићне грчеве или контракције.
Марин Јукић из области фармације процењивао је резултате активности једног од најважнијих ензима укључених у метаболизам лекова.
За доношење одговарајућих одлука о дозирању лека, важно је знати, како је рекао, да ли пацијент има спор или брз метаболизам, а његов рад пружа доказ да је тренутна класификација нетачна и да отприлике 10 одсто популације има много спорији метаболизам него што се раније веровало.
Горица Ристић спроводила је утицај активности болести на поремећени метаболизам глукозе код пацијената са реуматидним артритисом (РА).
У раду је показано да је учесталост кардиоваскуларних болести већа код пацијената са реуматоидним артритисом него у општој популацији и да је упоредива са ризиком код пацијената са дијабетесом.
- Потенцијални допринос наших резултата клиничкој пракси је подизање свести о важности контроле активности болести, не само да би се превенирала прогресија самог РА већ и поремећаја метаболизма глукозе. То је најбољи начин да се код пацијената са РА смањи ризик за кардиоваскуларне болести - поручила је Ристић.
Додела награда уприличена је синоћ у Београду.
