Србија у "ДВОРИШТУ" ИМА ОСАМ НУКЛЕАРКИ: Колико су опасне и да ли смо довољно заштићени и спремни за атомске кризе?
"Ако би дошло до неког нуклеарног акцидента, грађани би морали да поштују наше инструкције. "
На својој кожи осетили смо катастрофе рата, библијских поплава, нису нам страни ни земљотреси, а по први пут за 100 година сусрели смо се са биолошком претњом која је паралисала Србију.
Све то изнова је отварало питања о томе колико смо спремни за катасторфе какве нисмо ни сањали да могу да нас задесе. Да ли бисмо били спремни за нуклеарни акцидент?
ТРИ КЉУЧНЕ СТВАРИ: Др Несторовић открио шта су Кинези рекли нашим лекарима "у четири ока"
Данас је Свети Василије Острошки: Народно веровање каже да ако вам је неко у породици болестан, ово треба да урадите
ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ НАСТАВИО РАТ СА ЦЕЦОМ НА ФЕЈСБУКУ: Драматичан разговор са Спасојевићем и вођама земунског клана
Ова опасност већ је добро изучена и, без панике, заиста је најмање очекивана. Но, не треба заборавити да наше комшије нижу нуклеарне електране близу граница са Србијом, а две највеће мирнодопске катастрофе које памтимо збиле су се у свега три деценије - Чернобил и Фукушима.
Кажемо "памтимо", јер - у свету је било и много горих ствари шездесетих година о којима се није мнгого говорило - пробле нуклеарних бомби од којих су се радиоактивне честице шириле у атмосферу и, наравно, падале на земљу.
О нуклеарној безбедности у Србији брине се СРБАТОМ, тачније, Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије.
Одмах да разјаснимо, то није никаква "Винча", не шетају се људи у скафандерима и не носе необичне инструменте који у сваком тренутку могу да запиште.
Ово државно тело бави се законском регулативом нуклеарне сигурности и безбедности, правилницима о безбедности, мерењима... као и инспекцијском контролом спровођења те регулативе. Дакле, на њима је велики посао да читаву материју нуклеарне сигурности и безбедности уреде, учине транспарентном и да сваки извор зрачења држе "под лупом".
Али, када би се којим случајем у региону догодила нуклеарна катастрофа - све очи биле би упрте у њих. Постоји девет станица широм Србије које прате радиоактивност и било шта да се догоди у Мађарској, Словенији, Бугарској, па и много даље, чак и у Русији, не би могло да се се сакрије.
- Ми имамо Закон о забрани нуклеарних електрана, али имамо шест-седам нуклеарки у окружењу, до 300 километара од наших граница, као да су у нашем дворишту. Девет станица за праћење је добро за Србију, али у преговорима смо да добијемо још 15. Ви више не можете да сакријете да се нешто десило у свету. Свако може да види колики је ниво зрачења у европским земљама - испричао је директор Велинов.
А шта ако се деси?
- Ако би дошлодо неког нуклеарног акцидента, грађани би морали да поштују наше инструкције. Ако кажемо "Не сме да се пије вода", онда заиста не сме и биће начина да се та вода обезбеди. Ако се каже "Останите у својим кућама", то мора да се слуша како би се сачувало здравље - објашњава директор.
Ипак, човечанство је много научило на лекцијама из прошлости. Чернобил, кажу саговорници, једноставно не може да се понови. Таква људска грешка је недопустива и немогућа, јер Међународна агенција која се бави контролом нуклеарних реактора, са седиштем у Бечу, будно мотри сваки потез.
Експеримент стручњака, који нас је 1986. године скупо коштао, био је пут са друге стране познатог, ризичан потез који је довео до највеће катастрофе у мирнодопској историји употребе нуклеарне енергије.
Радионуклиди из Чернобила још могу да се пронађу и у Србији.
Са друге стране, други најпознатији инцидент у Фукушими, заправо је показао колико су модерне нуклеарне електране данас сигурније, а и отпорне на спољне ударе.
- Након катастрофе у Јапану било је 20.000 жртава цунамија. И нула жртава радијације. Фукушима је пројектована тако да директно у реактор може да удари боинг и да не дође до нуклеарне катастрофе - причају наши саговорници.
Како кажу у СРБАТОМ-у они су неретко гости у неким од ових електрана и никада нису били одбијени за улазак у постројења.
Шта је зрачење, а шта су честице
Оно што би обичан човек требало да разуме јесте разлика између зрачења неког извора - рендгена, радиотерапије, кобалтне шипке и сл. и опасних честица, радионуклида, који се могу наћи на земљи, а преко земље доспети и до хране и нашег организма.
Зрачење, свакако, може да буде смртно опасно. Али, чим се кобалтна шипка врати на дно базена препуног воде, то зрачење је нула; Чим се рендген искључи, опасност је прошла.
Тако, на пример, у Винчи постоји центар за стерилизацију гама зрацима, где се доноси сва медицинска опрема: шприцеви, игле, маске и сл. и излаже се гама зрацима. Апсолутно сви микроби тада су елиминисани, јер зрачење раскида ДНК ланац. А исто тако могуће је и зрачење хране, нарочито оне суве - разних зачина који би због плесни и бактерија били лако кварљива роба. И све је то безбедно, јер када се озрачи, тај материјал и та храна не могу да акумулирају, а потом емитују опасно зрачење.
Са друге стране, када се догоди катастрофа као што је експлозија, где се сам извор зрачења (нпр. уранијумска или чак кобалтна шипка) распрсне на ситне комаде, у ваздуху се нађе мноштво честица које су саме по себи радиоактивне, које зраче околину. Оне путем облака и кроз кишу, нажалост, падају на земљу.
Ипак, када је у питању Чернобил, највише је била угрожена Белорусија и Скандинавија - имали смо среће да ветар ове честице не донесе право на наше просторе. Са друге стране, половина ових честица (цезијума 137), већ је прошла фазу распада, па самим тим и није радиоактивна, а онај остатак већ је продро дубље у земљу, па да би се детектовао морало би мало да се загребе испод површине.
Колико је Винча опасна?
Реактор у Винчи не ради, али оно што је остало из наше, ипак просперитетније историје него данашњице, јесте течни отпад тог реактора који је потребно држати на сигурном.
Како кажу у Директорату, његово чување није небезбедно, али је потребно осавременити начин складиштења. Тако би овај течни отпад требало претворити у чврсти или желатинасти.
Иначе, у Србији постоји око 300 извора радиоактивности који се користе у индустрији за разне сврхе.
Постоји још једна ствар коју би требало знати - савремени уређаји не користе радиоактивне изворе као такве, већ се ефекат озрачивања постиже убрзањем електрона. Дакле, то су апарати који су опасни док раде, а потпуно безопасни и чисти када су искључени. На пример, савремена медицинска зрачна терапија базира се на таквим "акцелераторима", па се туморске ћелије убијају снопом електрона, а не гама зрацима.
- Акцелератор нема у себи радиоактивни материјал, то је убрзање честица у електричном пољу. Сноп електрона из акцелератора има исте или сличне ефекте као и зрачење из радиоактивног извора. У свету почиње да се примењује и протонска терапија, која је још боља за пацијенте, јер протони не продиру даље у здраво ткиво, већ се заустављају на болесном. Протон има ограничени домет - објашњава др Бојан Радак.
ПРОГНОЗЕ О ТОКУ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ: Ево када се очекује ПОСЛЕДЊИ заражени пацијент
ВЕПАР, ЂАВО И КУРЈАК НА ИСТОМ МЕСТУ: У овом селу у Србији се мештани знају само по надимцима (ФОТО)
ЕВО КО ЋЕ У СРБИЈИ МОРАТИ ДА ПРИМИ ВАКЦИНУ ПРОТИВ КОРОНЕ: Ако припадате ОВОЈ групи људи, добићете је (ВИДЕО)
Министар Лончар: Ако се сви будемо придржавали мера, до ОВОГ ДАТУМА НЕЋЕ БИТИ КОРОНЕ
ДАРКО ШАРИЋ ДОБИО СИНА: Његова супруга Лана се породила вечерас, а ево како ће назвати дечака