ОВО ЛЕТО ОСТАЋЕ УПАМЋЕНО ПО ВАТРЕНИМ СТИХИЈАМА: Колика штета може бити причињена читавом екосистему једним шумским пожаром?
Највише пожара у Србији је било 2007, 2012. и 2019. За 14 година регистровано је више од 1.200, а у њима је нестало преко 30.000 хектара државних шума.
У односу на регион Србија се ове године суочава са мање пожара, односно с пожарима мањих размера. За седам месеци горело је око 600 хектара државних шума у 28 пожара. Последице - поред губитка шуме, трпе и привреда и становништво. Да би се обновио хектар изгореле шуме потребно је око 2.000 евра. По 1.000 за подизање и негу засада.
"ВАТРА УХВАТИЛА ВОЋЊАКЕ": Избио пожар код Власотинца, 6 ватогасних екипа је на терену
ЈЕЗИВО! Масовна убиства у Србији се најчешће дешавала због БИЗАРНИХ разлога, убијали читаве породице и нису се ПОКАЈАЛИ
У МИОНИЦИ ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА: "Велика је суша, али ће сви грађани имати довољне количине воде"
Највише пожара у Србији је било 2007, 2012. и 2019. За 14 година регистровано је више од 1.200, а у њима је нестало преко 30.000 хектара државних шума.
- Узрочник шумских пожара у преко 95 одсто случајева је човек. Било намерно, било из нехата. Врло мало су то удари грома. Дешава се да се открије ко је изазвао шумски пожар, али штете не могу да се надокнаде и врло често то прође са малим казнама по тог починиоца, а врло често је и сам починиоц непознат - наводи Гордана Јанчић из "Србијашума".
У шумским пожарима страда читав екосистем. Осим директних штета које се утврђују на лицу места, далеко су озбиљније индиректне. Рачунају се тако што се директне множе са 10. Ако се узме у обзир да у пожарима често страдају поједине ендемске врсте губитак је, кажу стручњаци, немерљив.
- Сви микроорганизми који се налазе у земљишту и који учествују у процесу хумификације бивају избрисани из тог екосистема. По неким новим истраживањима, потребно је да прође чак више од 80 година да се у потпуности врати функција тог земљишта - наводи Слободан Милановић из Центра за истраживање шумских пожара са Шумарског факултета Универзитета у Београду.
За подизање шуме на једном изгорелом хектару потребно је око 1.000 евра, и још толико за негу и заштиту новог засада.
- Да би се једна шума обновила, која је уништена пожаром, треба неколико деценија, па и векова. Ако је шума била стара 70 година и сада је уништена у пожару, ми смо већ у заостатку од 70 година. Такође, ове климатске промене, суше утичу на младе засаде. Тешко је сада подићи нову шуму - наводи Гордана Јанчић из "Србијашуме".
Уколико се правовремено и на адекватан начин не санира згариште, може доћи до уланчавања штете - нагорела стабла привлаче инсекте који онда могу да униште и околне шуме.
- Уколико имате велику опожарену површину и сва стабла страдају онда немате више заштитну функцију шуме, јер шума спречава брзо отицање воде и на тај начин спречава појаву бујичних токова и поплава у низиским деловима - објашњава Милановић.
Колико се издваја за превенцију пожара
За превенцију пожара ресорно министарство годишње издваја значајна средства.
- За изградњу шумских путева, јер су нам путеви свакако потребни да бисмо унапредили газдовање шумама и да бисмо ојачали шуме и не дај боже кад дође до пожара да бисмо што лакше могли да дођемо на само место. За заштиту шума се сваке године опредељује око 30 милиона динара и ту спада чишћење и изградња противпожарних просека који нам служе да на неком месту зауставимо пожар. Ове године смо субвенционисали Национални парк Тара са 15,5 милиона динара за куповину противпожарног камиона - наводи Владимир Николић из Управа за шуме.
Законом је забрањено паљење стрњике и ватре у шуми и близу шуме, прописана казна је 100.000 динара.
