ЉУДИ СУ УПЛАШЕНИ С РАЗЛОГОМ: Земљотреси у Младеновцу и Крагујевцу могу бити само увод у КАТАСТРОФУ
Цео Балкан дрхти
Тло у Шумадији се ових дана не смирује, а јуче је најјаче подрхтавало у околини Крагујевца. И то два пута! У ноћи са уторка на среду догодио се земљотрес снаге 4,1 степен Рихтерове скале, а епицентар потреса је био десет километара јужно од Крагујевца.
СЛАВИМО ЧУДОТВОРЦА - СЛЕПИМА ВРАЋАО ВИД, ЛЕЧИО СВЕ БОЛЕСТИ: Данас ваља умесити посебан хлеб за здравље и срећу
ДАНАС ЗАСЕДА КРИЗНИ ШТАБ: Колико је ситуација са короном тешка и да ли ће бити нових мера?
ПОСЛЕ ВЕДРОГ ЈУТРА - НАОБЛАЧЕЊЕ: У овим крајевима Србије пљускови и обилније павине
Још један, додуше слабији потрес догодио се у зору, а потом се затресло и у околини Тополе. Претходних дана тло је подрхтавало и у Младеновцу. На срећу, људских жртава, нити веће материјалне штете, није било.
Земљотрес је, међутим, узнемирио Крагујевчане, а на друштвеним мрежама, објављивали су да су остали будни целу ноћ стрепећи од јачег потреса. Према њиховим објавама, земљотрес је био "кратак и снажан", а они који живе у вишеспратницама чули су да је "нешто пукло", а потом се заљуљала цела зграда.
- Све је трајало кратко, можда две секунде, а на овој висини је било страшно јер се зграда опасно заљуљала. На паркингу су се упалили аларми на аутомобилима и било је језиво колико су сирене дуго завијале - писали су они.
Ни данас они немају мира, страхују да се тло неће ускоро смирити, а њихову стрепњу појачала је коинциденција да је у исто време пре 11 година снажан земљотрес погодио Краљево.
Може ли се догодити сличан сценарио, питали смо геолога др Драгана Миловановића, професора Рударско-геолошког факултета.
- Земљотреси увек иду у серији, али немамо мониторинг и не можемо да предвидимо колико ће их бити. Искуство је показало да на овом простору не би требало да буде веома јаких потреса који ће угрозити људе и објекте. Најчешће се појављују на недељу две и вероватније је да ће наредни бити слабији од претходних, али то не искључује могућност да наредни буде јачи. Нико то не може да погоди, као што није познато ни где ће бити следећи епицентар. Може да буде у Македонији, Босни, или поново у Хрватској. Иако се налазимо на подручју које је некад било тектонски веома активно, не очекују се разорни земљотреси - каже он.
Професор Миловановић дуго се бави земљотресима и структуром земље, иако му сеизмологија није најужа струка.
- Налазимо се на великој расцепној зони, где се афричка плоча подвлачи под Европу и то два, до три центриметра годишње. Сада се напрегла и ослободила један сегмент, али ми не можемо прецизно да дефинишемо шта се догађа. Земља је динамична планета, а део Африке креће се ка нама. Имамо седам великих плоча и све се померају, што утиче на стабилност и на земљотресе. Нема опасности када сте у централном делу плоче, као што су Немачка и Холандија. Цео Балкан је, међутим, близу ивице и зато је трусан. Пре сто милиона година такозвани алпско-хималајски појас, простор који обухвата део Италије, Хрватску, Босну, Грчку, Турску, био је много активан. Ту су се плоче сударале, размицале, било је много земљотреса и вулкана. Ситуација се променила, али су то још подручја где се најлакше ослобађа енергија. Ми немамо никакву могућност мерења тог напона - објашњава професор.
Много више земљотреса се дешава на балканској него на италијанској страни. Професор Миловановић каже да у Италији имају вулкане Етну и Стромболи, а ослобађање енергије могло је да се догоди и у другом делу Турске.
- Ми овде немамо таквих случајева, нема класичног подвлачења, али имамо индиректну причу и имамо више земљотреса него они. Пре милион година и у Србији је било активних вулкана - каже он.
Поједини истраживачи претпостављају да су земљотреси у околини Младеновца и Крагујевца највероватније повезани са оним који се догодио на Банији крајем претходне године.
- Они су генетски повезани - објашњава професор Миловановић.
- Цео тај простор је сеизмички нестабилно подручје. На овом простору дешавају се земљотреси средњег интензитета. Имали смо мало јаче земљотресе у Краљеву, Мионици, Скопљу, заједничко је за све да их не можемо предвидети, а овде је гужва, зато што је геологија таква - тврди.
ТРЕСЛО И У ТИРАНИ И СИСКУ
После серије земљотреса који су потресли Србију, јуче је регистрован и слабији потрес на територији Албаније. Потрес јачине 2,7 степени по Рихтеру, регистрован је нешто пре 13 часова недалеко од Тиране. Иначе, током ноћи је регистрован и слабији потрес код Сиска у Хрватској.
НАЈЈАЧИ 1979, У ЦРНОЈ ГОРИ
Досадашњи подаци сеизмолога показују да су у Србији најјачи земљотреси били до шест степени Рихтерове скале. У последњих стотинак година догодило се око 40 земљотреса јачих од пет рихтера. Најјачи је био у Лазаревцу 1922. године - 5,9. У Мионици је 1998. године измерено 5,6 степени. У бившој Југославији, памте се разорни земљотреси у Скопљу 1963, магнитуде 6,9 по Рихтеру, потом у Бањалуци 1969. јачине 6,4 и деценију касније у Црној Гори, чији је епицентар био између Бара и Улциња, а магнитуда му је била чак 7 по Рихтеровој скали.
ПРЕ 11 ГОДИНА РАЗОРИО КРАЉЕВО
Пре тачно 11 година, снажан земљотрес, магнитуде 5,4 по Рихтеру, погодио је Краљево и околину. Био је то један од најјачих од краја 19. века, од када се мери сеизмичка активност на овим просторима. Земљотресом је најтеже било погођено Краљево, где је велики број кућа претрпео оштећења: попуцали су зидови, а у становима су падали делови намештаја. Материјална штета тада је процењена на две и по милијарде динара. Теже или лакше је оштећено око 16.000 кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице земљотреса осетило је око 80.000 Краљевчана.
