СРБИЈИ ПРЕТЕ ОГРОМНЕ КОЛИЧИНЕ СНЕГА?! Ел Нињо глобално мења време, а у овом месецу биће хаоса и у нашој земљи
Ел Нињо је појава која се у просеку јавља на две до седам година
Ел Нињо је појава која се појављује на Пацифику, тј. на Тихом океану, а овај феномен је толико значајан и ефективан да у мањој или већој мери може да утиче и на друге пределе света, па самим тим и на Србију и наше подручје.
У нормалним околностима на подручју екватора и јужније од њега, тј. у суптропским ширинама, Пацификом теку топле морске струје од истока ка западу.
Мештани села код Богатића "помрли од страха" због наводне РАФАЛНЕ ПАЉБЕ из аутомобила у покрету: Полиција открила шта се заиста догодило
АВИОН АИР СЕРБИА КРЕНУО ЗА ТЕЛ АВИВ: Познато када се очекује повратак наших држављана у земљу
"ОПСОВАЛА БИХ ЦЕО СВЕТ" Сестра Мине која се бори са агресивним тумором заробљена у Израелу: Ања препливај, ископај рупе, шуњај се… (ФОТО)
Површина Пацифика знатно је топлија дуж пацифичког обалног подручја Азије и Аустралије, него дуж западног обалног подручја Јужне Америке.
Ова разлика у температури воде доводи и до разлика у температури ваздуха и ваздушног притиска, па је ваздушни притисак над западним пределима Пацифика нижи у односу на притисак изнад обалног подручја западне обале Јужне Америке где је знатно виши, дуж чије обале са југа, тј. из области Антарктика тече веома хладна Хумболтова струја.
Она допире чак до тропских ширина обалног подручја Јужне Америке, тј. и до Перуа, па у приобалним пределима северног Чилеа и централног и јужног Перуа преовладавају пустиње, а у северном Чилеу налази се најсувље место на свету, у коме може проћи без капи кише и више деценија.
Иако се ови предели налазе у тропским ширинама, вода Пацифика толико је хладна да је купање готово немогуће.
Температура воде износи свега 16 до 20°Ц, што је температура и за 10 степени нижа у односу на западни део Пацифика.
У годинама Ел Ниња долази до поремећаја температуре воде у Пацифику, а због тога и струјања над Пацификом.
То доводи да топлија воде крене од запада ка истоку, тј. ка западним обалама Јужне Америке.
Западни Пацифик постаје хладнији, а источнији знатно топлији.
Над обалама пацифичке обале Јужне Америке формира се нижи ваздушни притисак, који доводи до веома обилних пљускова и јаких грмљавинских олуја у Перуу и Чилеу, као и у многим другим деловима Јужне и Централне Америке, а до обилних падавина долази и на подручју Калифорније.
Многи ови предели одликују се полупустињском климом и вегетацијом, па у време снажних пљускова земљиште не може да прими огромне количине воде, због чега долази до катастрофалних бујица и поплава.
Северни делови Перуа, Еквадор и пацифичка обала Колумбије имају у летњем делу године (октобар - април ) у просеку веома обилне грмљавинске пљускове, који су у време Ел Ниња још више изражени, што доводи до катастрофалних олуја, бујица и поплава.
У исто време на југу и истоку Азије, у Индонезији и у Аустралији настају катастрофалне суше, а Ел Нињо доводи и до изостанака летњег монсуна у Индији, при чему се последице због суша у Индији катастрофалне.
Велике суше и изостанак падавина над овим деловима Азије, Индонзеије и Аустралије доводе до великих шумских пожара и уништавања тропских шума.
Ел Нињо је у просеку најинтензивнији током Божића, због чега је и добио назив "Мали дечак'". У том делу године у Јужној Америци траје лето, а олујне кише нарочито су тада изражене у Боливији, Колумбији, Перуу и Бразилу, док је у Аустраљи влажни део године, па кише због Ел Ниња изостану.
Ел Нињо има глобални ефекат
Он повећава број тропских олуја на Пацифику, због више температуре Пацифика, а снижава активност урагана и тропских олуја на Атлантику, због нижих температура воде.
Хладнији Атлантик доводи и до знатно хладнијих зима у Европи.
Ел Нињо доводи до великих суша у Азији, у Аустралији у у Индонезији, а до веома обилних падавина и олуја у Јужној и Средњој Америци.
У годинама Ла Ниње (Мала девојцица) преовладава веома изражено ,"нормално стање".
Тада су јаке кише и олује знатно више појачане над јужном и источном Азијом, Аустралијим и Индонезијом, а суша има знатно јачи ефекат над Јужном Америком.
Ел Нињо се у просеку јавља на саедам година, али није сваки пут истог интензитета.
Некад се у веома благом облику јавља и знатно чешће. Обично траје више месеци, а може трајати и знатно дуже када је је веома развијен.
Сматра се да је Ел Нињо из 1997-1998. био најјачи икада и тада је на нашој планети нестало 16% коралног гребена. Корални гребени су веома осетљиви и на врло мале промене темперауре. Како се они налазе у тропским пределима океана и свега промена температуре од једног степена може довести до њихових уништења.
Иако Ел Нињо нема већи ефекат на време у Европи.
Под утицајем Ел Ниња, олује и знатно хладније време могли би да утичу на југ САД, а пошто се очекује да ће Ел Нињо имати снажан утицај на предстојеће зимске сезоне, могуће је и да ће утицати на обрасце снежних падавина.
На северу Сједињених Држава обично пада мање снежних падавина током Ел Нино зима, али више падавина би могло утицати на централне и јужне делове САД и на исток.
Шта чека Европу и Србију?
Ел Нињо глобално мења време, али осим директног утицаја на Северну Америку и друге ближе регионе, места попут Европе имају и много других фактора пре него што било какав директан временски утицај достигне оволико далеко од Тихог океана".
Уз податке европског модела, ЕЦМВФ, најчешће коришћеног и цењеног система сезонског предвиђања, гледајући просечну слику за Европу, види се слаба прогноза снежних падавина.
Предвиђа се да ће већи део континента имати мање снежних падавина него што је уобичајено, осим у деловима централне Европе и Скандинавије.
Децембарска прогноза снежних падавина показује већи део континента са негативним количинама снежних падавина, осим на крајњем северу Европе. У јануарској прогнози се види другачија слика, са потенцијалом снежних падавина у снажном порасту у већем делу централних земаља.
Фебруар показује још већи напредак. Више снежних падавина предвиђа се на већем делу континента, осим у југозападним и јужним деловима.
На подручју Србије очекује се снег у границама просечних вредности, дакле више него претходних зима, али без неких обилних количина у глобалном смсилу.
Ипак, у овом тренутку још увек је веома рано прецизирати каква ће зима бити у Србији и у региону.
