СРБИЈИ ПРЕТИ ОПАКА БОЛЕСТ! Најопаснији КОМАРАЦ стигао код нас, преноси ОПАСНЕ вирусе, ако осетите ове симптоме ОДМАХ се обратите лекару
У Србији је поред азијског тиграстог комарца који преноси денга грозницу, детектован и јапански (аедес јапоницус) који преноси јапански енцефалитис, али и вирус Западнг нила, као и денга грозницу и чикунгуњу.
Обе врсте комарац су на листи од 100 најопасних инвазивних врста у свету, с тим да тиграсти заузима прво место.
Професор др Александра Игњатовић Ћупина са Пољопривредног факултета у Новом Саду навела је да у Србији живи 49 врста комараца који припадају у 7 родова, а да поред њих имамо и још и ове две врсте.
- То су азијски тиграсти комарац - аедес албопицтус, који је активан и по високим летњим температурама, али и јапански комарац - казала је проф. др Игњатовић Ћупина на научном скупу Српске академије наука и уметности (САНУ) "Инсекти и крпељи као преносиоци узрочника болести људи и животиња".
Одлике јапанског комарца
Јапански комарац први пут је пронађен у Србији 2018. године на граничном прелазу са Хрватском, у Љуби, а 2019. и на територији Лознице. Сматра се компетентним вектором за трансмисију вируса Западног Нила, Јапанског енцефалитиса, али и денге и чикунгуње коју преноси тиграсти комарац.
На истом скупу, доц. др Михаела Кавран, такође са новосадског Пољопривредног факултета казала је да је управо азијски тиграсти комарац први на листи 100 најопаснијих инвазивних врста у свету.
- Ова врста је доживела глобалну експанзију у свету највише захваљујући активностима човека, и то транспортом роба а највише трговином половних гума и биљака - дрецена, највише бамбуса. Овај комарац бира сисаре у исхрани али ће, ако је у могућности увек бирати човека, а иначе су веома агресивни и боду у току дана и могу формирати много генерација - рекла је доц др Кавран и додала да ова врста може да се развија и у шахтовима.
Према њеним речима, азијски тиграсти комарац се најпре појавио 1979. у Албанији, затим 1990. у Италији, а данас је присутан у готово свим европским градовима.
- Код нас је први пут забележен 2009. године на Батровцима, на граничном прелазу са Хрватском, и то је једна од најфреквентнијих тачака. Након тога се ова врста ширила дуж ауто-пута, а 2018. године смо је уочили у Лозници и у Новом Саду. Сматрамо да се од 2017. године азијски тиграсти комарац настанила на Батровцима - наводи доц др Кавран.
Тиграсти преноси три опасна вируса
Додаје да предикција каже да ће већина градова бити погодна за развој тиграстог комарца, врсте која преноси денга вирус, чикунгуња грозницу и зика вирус. Наводи да забрињава и извештај Светске здравствене организације (СЗО), у којем се каже да је у последњих 5 година забележн глобални пораст од вируса денга.
- Посебно забрињавају су аутохтони случајеви денга вируса у Европи. До сада је забележен већи број, и већи број чикунгуње у Италији и Француској - рекла је доц др Кавран.
Она и њене колеге пратиле су зарад истраживања азијског тиграстог комарца у Војводини и Лозници.
- На пример, 2022. године радили смо интензивни мониторинг у Телепу, на површини од 10 хектара, где смо поставили 20 клопки, од маја до седине новембра. Закључили смо да активност њихова почиње средином маја, максималну бројност достиже средином августа и активан је до средине новембра - објаснила је она и додала да је и ове године сезона почела рано, да су већ половином априла била положена јаја у Новом Саду.
Такође, из године у годину се повећава број локација на којима има овог комарца. У Војводини их је прошле године било 27.
Осим у Војводини и у Лозници, овог комарца има и у Ваљеву, Нишу, Београду, Неготину, Крагујевцу.
- Ова врста се прилагодила нашим клиамтским условима и шири се, и презимљава на овим просторима. Очекујемо продужење сезоне активности, а и ове године је то био случај - рекла је доцент др Михалеа Кавран.
На срећу, у Србији још није дијагностикован денга вирус у тиграстим комарцима.
Женке овог комарца се хране крвљу током дана на отвореном простору, што је разлика у односу на наш домаћи кулекс пипиенс, који је кућни комарац. Крвни оброк узима са човека, домаћих и дивљих животиња, птица, па чак и гмизаваца и водоземаца али, ипак, преферира човека.
Шта је Денга вирус
Денга грозница (ДГ) најчешћа вирусна инфекција коју преносе комарци. Сваке године у свету догоди се око 100 милиона инфекција и 25.000 смртних случајева. Људи оболевају путем убода зараженог комарца.
На срећу грозница се не преноси са човека на човека.
Инкубација је од 4 до 15 дана, у просеку просеку 6.
Болест се испољава најчешће као инфекција слична грипу, први симптоми се јављају након 4 до 15 дана, а у просеку 6 од убода. Теже манифестације су денга хеморагијска грозница и денга шок синдром.
Симптоми денга грознице:
- висока температура
- грозница
- осип
- јака главобоља
- језа
- болови у мишићима и зглобовима
Ређи симптоми су раздражљивост, немир, појачано знојење, након чега следи стање шока и крварења из носа, ГИТ и плућа.
Извор:Србија Данас/Блиц