"БОГ МИ ЈЕ ДАО СНАГЕ ДА ЈЕ СПАСИМ" Србин херој који је јуче спасао девојчицу (6) на Тасосу отворио душу: Што сам јаче пливао, дете је више одлазило
Мале приче великих хероја
- Верујем да ми је само Бог дао снаге да допливам до девојчице и да је спасим. Да нисам дошао до ње, ко зна каква би трагедија била - речи су Милоша Јанковића (43) Нишлије, који је током последњег дана летовања на Тасосу са вереницом, спасио шестогодишњу девојчицу дављења.
МАЈКА СЕ УТОПИЛА ПОКУШАВАЈУЋИ ДА СПАСЕ СИНА! У реку скочио и дечаков (10) старији брат, отац га једва спасио
СЛИКА ХЕРОЈА ОБИШЛА ИНТЕРНЕТ УСРЕД ПОЖАРА! Момак из Грчке жртвовао свој живот да би спасио десетине других
СРБИН ХЕРОЈ У ГРЧКОЈ! Милош спасио девојчицу (6) коју су таласи вукли ка пучини: Ветар је био суров и јако ју је носио!
Јуче је као бомба одјекнула вест о херојском потезу Јанковића, који је упорно пливао до девојчице коју су ветар и струје носили ка пучини на плажи Парадајз бич на Тасосу. Видевши шта се дешава, Милош је храбро запливао и није одустао све док преплашену девојчицу није стигао, па заједно са још једним мушкарцем није довукао до обале.
Ветар носио сунцобране и душеке по плажи
Стасити Нишлија стар 43 године, ради у породичној фирми за производњу потрошног медицинског материјала. У Грчкој је био, како вели, више пута и одлично је упознат како време може очас посла да се промени, а током ове сезоне, био је у чуду читајући о људима које су ветар и струје вукле ка пучни. Ни сањао није да ће и сам бити актер једног таквог догађаја који ће памтити цео живот.
У разговору за медије, истиче како је јутро било ветровито, што људима у почетку није сметало да се купају. Међутим, око поднева, ветар је почео да се погоршава, правећи прво хаос на плажи.
-Ветар је дувао целог јутра, дакле, било је ветровито, ал слабијег интезитета. У року од десет минута је кренуо толико јако да дува да је чупао сунцобране из песка, настао је метеж, људи су почели да јуре сунцобране и душеке по плажи. Били су таласи све време, не велики као на Лефкади, али их је било - започео је Милош причу.
Девојчица у фламингосу пројурила поред њега
Иако се временска ситуација погоршавала, купача је и даље било у мору. Међу њима, били су и родитељи са малишанима.
- Људи су се опуштено купали, они мало храбрији отишли су у дубину. Родитељи су са децом стајали ту у плићаку. Као што сам рекао, у свега пет до десет минута, кренуо је да дува јак ветар. Био је у налетима и по мом мишљењу, родитељи морају у тим тренуцима да буду обазривији. Ни дете ни мајку нисам видео пре него што је све почело да се дешава - прича он.
А, онда - хорор филм. Девојчица која је лешкарила у великом розе фламингосу, почела је под налетом ветра да се удаљава од мајке. Убрзо је почела трка са временом и за живот. Милош истиче да је до тренутка када ју је ветар однео ка пучини, није видео.
- Видео сам како дете на великом розе фламингосу тек када је ветар кренуо да дува, кад је прошло поред мене. Мајка у том тренутку није ни слутила да све иде ка могућој трагедији. Прво је прошло поред неких људи, па поред мене, мајка је полако кренула за њим. Међутим, дете је одједном почело да иде јако великом брзином, као да га црни ђаво јури. Имало је око шест година, негде око двадесетак, тридесетак килограма. Била је толико лагана на том великом фламингосу, само је јурнула као једрилица. Дете је било без масе која би зауставила кретање, а сам изглед фламингоса је погодовао ветру. Само је јурнуло ка пучини. - присећа се Јанковић.
Девојчица се грчевито држала за фламингоса
Како је испричао, све се одиграло у свега пар секунди. Мајка је панично викала, док је дете грчевито стезало врат розе фламингоса.
- У року од три секунде, кренуо сам да пливам за њим, нисам чекао. Мајка је била странкиња, викала је детету да искочи из фламингоса, надајући се да ћемо стићи до детета и спасити га. Међутим, било је доста преплашено, рукицама се грчевито се држала за главу фламингоса, док је ногицама безуспешно покушавало да се одупре ветру. Наравно, ништа јој то није помогло. Ветар ју је све јаче вукао ка пучини. - прича нам храбри Нишлија, те наставља.
- Чини ми се, што сам јаче пливао, дете је више одлазило. Стао сам, погледао, видео да се удаљава великом брзином. Тад сам загризао, рекао сам себи, ако ја не спасим дете, биће трагедија. Осећао сам велики страх у глави, да ће ветар да преврне фламингоса, да ће дете да потоне у дубини. Да се утопи, јер, дете у тим годинама не зна да плива. Није имала мишиће, само се држало за фламингоса - каже Милош.
Сигуран да му је Бог дао снаге
Док је пливао ка девојчици, кроз главу му је свашта пролазило. Ипак, жеља да се спаси дечији живот, била је јача и од ветра и од таласа.
- Плашио сам се док сам пливао да ће да падне, мало је дете. Било је јако тешко с обзиром на околности, све је трајало 3 до 5 минута, а агонија се чинила да траје вековима. Кад сам стигао до детета и фламингоса, дијагонално, видео сам још једног момка који је пливао фронтално. Кад је дошао, узели смо га заједно и успели смо да га довучемо до обале - прича Јанковић поносно.
