СРБИН КОЈИ ЈЕ ПРЕЖИВЕО ПАКАО ЧЕРНОБИЉА: Слике које сам видео памтићу док сам жив!
Српски новинар Бранко Влаховић који је међу првима био на месту нуклеарне катастрофе у Чернобиљу поделио је своја сећања на 1986. годину у тексту који преносимо у целости.
Мада је до сада снимљено више документарних филмова о великој катастрофи на совјетској атомској централи крајем априла 1986. године, светска јавност ових дана поново се сећа ужаса који је пре равно 33 године добар део планете довео на ивицу катастрофе. За све је крив ТВ серијал "Чернобиљ", који је управо проглашен за најпопуларнији у историји – пет наставака добило је оцену 9,7, па је серија боље оцењена и од "Игре престола".
Рак, леукемија, деформисана деца: Како је НУКЛЕАРНА КАТАСТРОФА у Чернобиљу утицала на живот у Србији?
Шта крије позадина Чернобиља? Да њих тројица нису ДОБРОВОЉНО ОТИШЛА У СМРТ, данас бисмо говорили о МИЛИОНИМА ЖРТАВА! (ВИДЕО)
Свет је полудео за серијом "Чернобиљ", али због једне ствари МНОГИ престају да је гледају! (ВИДЕО)
Како је све било тог пролећа, у тадашњем СССР и Чернобиљу, сведок је писац ових редака који је у то време био најмлађи акредитовани страни дописник у Москви.
Била је последња недеља априла и група тадашњих дописника из Југославије се договарала како да заједно проведе празнике. Ветеран међу нама, врло цењени дописник Танјуга Саша Новачић предложио је да одемо у Подмосковље на Николину гору на излет… И када је процурила прва вест о несрећи одлучили смо да сачекамо службену информацију Москве… Ње, међутим, није било…
ТВ СЕРИЈА БЕЗ ПРЕМЦА
Продуценти актуелног серијала емитовали су "Чернобиљ" на 33. годишњицу катастрофе у тој некадашњој совјетској, сада украјинској атомској централи. На познатом сајту Интернет Мовие Датабасе (ИМДб) састављен је списак од 250 најпопуларнијих филмова, а "Чернобиљ" су гледаоци оценили највишим оценама. Последњи наставак серије у Америци ће бити емитован сутра.
Тек после 36 сати појавила се прва информација и то на једној локалној радио станици у Чернобиљу, где је спикер саопштио „о привременој евакуацији становништва“. Становници градића Припјат су аутобусима пребачени из града, а било им је забрањено да са собом носе ствари. Главни ТВ канали и радио-станице, као и дневни листови, ћутали су. Када је, међутим, ветар донео радиоактивни облак до нордијских земаља, потврђена је вест да се догодила нуклеарна катастрофа. И тек, 28. априла, у 21 сат, совјетска агенција TASS саопштила је следећу вест:
- На чернобиљској атомској централи догодила се хаварија. Оштећен је један од атомских реактора. Предузимају се мере за ликвидацију последица. Настрадалима се пружа помоћ. Формирана је владина комисија.
ПОПУЛАРНОСТ САМО РАСТЕ'! ''Чернобиљ'' руши СВЕ рекорде гледаности! (ВИДЕО)
ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О ЧЕРНОБИЉУ: Храбри радници спречили удар 10 ПУТА ЈАЧИ од Хирошиме? А катастрофа је настала...? (ВИДЕО)
ИЗГРАДЊА У ЧЕРНОБИЉУ: Шпанија издваја МИЛИОН ЕВРА за пројекат у зони чернобиљске НУКЛЕАРНЕ КАТАСТРОФЕ
Западне агенције убрзо су емитовале, не само информацију о катастрофи, него и како се крећу ваздушне масе загађене радијацијом. У тадашњој Југославији је настала паника и сећам се да су бацане велике количине зелене салате, јер је неко разгласио како она најлакше апсорбује радијацију. Ми, страни дописници смо послали штуре информације из Москве јер, осим кратких саопштења, није било детаљнијих извештаја руских медија. Украјинске колеге нису смеле да контактирају са странцима и да кажу оно што знају.
КО ЈЕ КРИВ?
И после три деценије, Александар Коваљенко, који је након катастрофе, до 1988. био задужен за информације, а потом био заменик директора чернобиљске атомске централе, убеђен је да је за трагедију у Чернобиљу било криво руководство електране. Тврдио је да конструктори реактора нису одговорни за катастрофу.
У таквој атмосфери нико није знао која је права димензија катастрофе. У Кијеву, који је удаљен свега 110 километара од Чернобиља, али и другим градовима Украјине, као и у суседној Белорусији, празновао се Први мај. Сећам се ТВ снимака како се људи сунчају на обалама Дњепра. Наводно, да је лично Михаил Горбачов, тадашњи генерални секретар KPSS, наредио да се не одлаже празновање Првог маја у Кијеву како се не би ширила паника. Празновало се и у Москви. Праву, подробну информацију смо добили о чернобиљској катастрофи тек средином маја од академика Јевгенија Велихова, који је касније био директор чувеног атомског института "Курчатова". Он нам је испричао како је, у ноћи између 25. и 26. априла 1986, експлодирао четврти реактор.
Совјетске власти су ангажовале у року од три месеца више од 600.000 људи који су учествовали у санирању последица хаварије. У току 1986. од велике дозе радијације умрло је 28 особа. Касније је од последица радијације умрло њих још 19. Међу спасиоцима је веома озрачено 134 људи. Тачан број страдалих у годинама које су уследиле није са прецизном сигурношћу утврђен.
На запаљени реактор из војних хеликоптера су бацање вреће са песком како би се угасио пожар, што је још више подизало прашину, па су посаде хеликоптера, као и тадашњи совјетски сниматељи и новинари гутали радиоактивне честице. Касније су многи имали проблема са здрављем. Међу првима који је био у Чернобиљу био је мој друг, један од уредника у агенцији TASS, Владимир Иткин, који је, нажалост, касније умро, баш као и многи други од последица радијације.
СТРАХ ОД РАДИЈАЦИЈЕ - ЈЕО ТАМОШЊЕ ПОВРЋЕ Пре 30 лета није побегао од ЧЕРНОБИЉСКЕ катастрофе! Има 90!
Када су совјетски стручњаци и добровољци успели да обуздају радијацију и покрију оштећени реактор „саркофагом“ власти су одлучиле да позову малу групу страних дописаних. Међу одабраним је био и писац ових редова. И пре него што смо стигли до централе, видели смо последице радијације. Високи борови и јеле су променили боју, а гране су пожутеле. Упозорили су нас да се држимо инструкција и дали нам дозиметре. Обукли смо заштитну одећу и дежурни персонал нас је уверавао "да је све сада под контролом". Иако је очигледно жеља домаћина била да нам покаже да су успели да држе под контролом ситуацију, ипак нису скривали да су последице страшне. Сећам се да су нас у Чернобиљу угостили ручком. Сугерисали су да једемо што више млечних производа и да пијемо црно вино, јер оно наводно помаже да радијација изађе из организма.
ТУРИСТИ
Када су многи помислили да чернобиљска катастрофа одлази у заборав, појавиле су се туристичке агенције. Оне, наиме, нуде знатижељнима одлазак на место највеће светске катастрофе с краја 20. века.
После посете атомској централи сели смо у аутобус који нас је довезао у град енергетичара Припјат, који је удаљен свега три километра од централ, а 18 километара од града Чернобиља. У Припјату је уочи катастрофе живело 14.000 људи, углавном енергетичара и чланова њихових породица. Слике које смо видели памтићу док сам жив… биле су застрашујуће. У граду је била застрашујућа тишина без икаквог звука – нити цвркута птица, нити лавежа паса, а камоли људског гласа. На периферији је била паркирана механизација која је коришћена за санацију катастрофе.
Цела област, која је имала око 100.000 становника, била је сабласна. Крај затрован радијацијом нису хтели да напусте само старци. Остало их је око 400 у својим кућама на сеоским имањима.
Ове БАБУШКЕ нису напустиле Чернобиљ: Све је контаминирано, а оне још увек ЖИВЕ! Ево како им успева (ВИДЕО)
ГОРБАЧОВ
Отац "перестројке", такозваних совјетских реформи, Михаил Горбачов заједно са супругом Раисом посетио је Чернобиљ тек 23. фебруара 1989. Московски медији су томе дали велики публицитет, јер је то "био доказ колико се он брине за судбину људи који су пострадали приликом санирања чернобиљске катастрофе".
Под ужасним утиском вратили смо се у Кијев одакле смо послали прве извештаје. Тада није било интернета, па смо снимљени материјал слали из Москве авионима у земљу да би се касније објавиле потресне репортаже. Писац ових редова је био и у малој групи страних новинара који су пратили суђење руководиоцима чернобиљске централе. Седмог јула 1987. суђење је почело у чернобиљском Дому културе, јер је по тадашњем закону суд морао бити у месту најближем ономе где се догодио случај. Оптужени су били директор Виктор Брјуханов, главни инжињер Николај Фомин, његов заменик Николај Ђатлов, затим начелник одељења четвртог реактора Александар Коваљенко, начелник смене Борис Рогожкин и државни инспектор Државног надзора атомске енергетике Јуриј Лаушкин. Руководство и операторе оптужница је теретила да су упркос инструкцији о коришћењу реактора извели експеримент који је довео до експлозије. Неколико дана касније, 28. јула 1987, Брјуханов, Фомин и Ђатлов су осуђени на по десет година, Рогожкин на пет, Коваљенко и Лаушкин на по три године.
Што су године више пролазиле, кров на "саркофагу" је почео да труне и пропушта радијацију. Зато је руководство у Кијеву организовало међународну помоћ за трајну санацију те атомске централе, која је дефинитивно престала да ради 15. децембра 2000.
СРПСКИ ГЕНИЈЕ: Кратер на Марсу носи његово име, направио је најтачнији календар на свету, а животно дело су му умало СПАЛИЛИ Немци (ВИДЕО)
