Србин који је УБИО Че Гевару! Стао на чело побуне и узео власт у Боливији, а онда га је стигла КРВАВА ОСВЕТА!
Андрес Селић ће заувек остати упамћен у историји Латинске Америке
Познато је да 9. октобра 1967. године у Боливији је заробљен Че Гевара. Међутим, мало људи зна да је Одредом "Зелених беретки", специјалне јединице војске Боливије, који је заробио познатог кубанског револуционара, командовао пуковник Андрес Селић Србин из Црне Горе.
Овај српски краљ је завршио у паклу: Оптужили су га најстрашније, а ево и зашто
Србин са надимком Чоп рођен је 1927. године у Ла Пазу као Андрија Селић. Одрастао је у породици Божидара Селића, исељеника из Мораче, који се 1920. године доселио у Аргентину и потом преселио у Боливију. У Боливији је младић добио ново име Андрес Селић.
Убрзо је завршио Војну академију у Ла Пазу и америчку Војну академију Вест Поинту.
Био је командант специјалног батаљона "Зелених беретки" и један један од кључних људи у акцији хватања најпознатијег светског револуционара Че Геваре 1967. године.
Званична прича је да је у операцији хватања Ернеста Че Геваре учествовало неколико хиљада војника, а да је Андрија Селић лично учествовао у испитивању рањеног Че Геваре у локалној школи. Пуковник Селић је био присутан и током сахране чувеног Чеа, а вест о убиству револуционара прво је стигла у Вашингтон.
Селић је касније постао командант специјалне јединице ренџера боливијске војске, стациониране у Санта Крузу. 1971. ставио се на чело побуне против председника Боливије, генерала Тореса.
Након свргавања Тореса Селић је био је министар унутрашњих послова, министар војске, амбасадор Боливије у Парагвају и један од најутицајнијих људи у земљи.
Мистерија боце старе 1.650 година: У њој се крије велика тајна која годинама мучи човечанство
Међутим, Селићеви златни дани ускоро ће бити окончани. Како су се екстремни левичари светили свима који су имали било какву додирну тачку са хватањем или ликвидацијом Че Геваре, тако се и Селић нашао на њиховој листи за одстрел.
Ухапшен је, мучен и ликвидиран 1973. године у вили новог министра унутрашњих послова Алфреда Арсеа Каприја.
Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.
