СРПСКА ДОКТОРКА ПОЈАСНИЛА КАКО СМО ДОШЛИ ДО ВЕЛИКОГ БРОЈА ЗАРАЖЕНИХ: "Они са прехладом су најгори по околину"
Проблем је што корона даје широк дијапазон симптома.
Више од 60 мртвих за дан не значи да је вирус јачи, већ да и даље део популације не схвата озбиљност ситуације и није свестан последица нашег (не)делања.
КРИЗНИ ШТАБ ЗАСЕДА У ПОДНЕ: Колико нам је времена остало до потпуног затварања?
ОНЛАЈН НАСТАВА ОД ДАНАС: Старији основци и средњошколци наставу прате од куће
Српски професор разрешио све заблуде о лековима: Када се пију, уз коју храну не иду и шта може да буде смртоносно
- Примећујемо, гледајући око себе, да још увек има случајева када се људи не осећају "баш најбоље", немају симптоме које сматрају типичним за ковид 19 - кашаљ, губитак чула мириса и укуса, и констатују да није реч о корони, већ да је у питању обична прехлада. Е, онда код неких након седам дана крену други симптоми. Међутим, уколико се покаже да су позитивни, у том „"згубљеном" периоду, када су имали "само прехладу", били су најинфективнији и, ако се нису изоловали, довели су и себе и друге из окружења у ризик. Проблем је што корона даје изузетно широк дијапазон симптома и сам ток болести је доста индивидуалан - објашњава директорка Института за молекуралну генетику и генетичко инжењерство, Јелена Беговић.
Она каже да је вирус је, у суштини, паразит коме је неопходан домаћин да би се умножавао и ширио.
- А у кућу можете ући само ако имате браву (АЦЕ2 рецептор - протеин на површини ћелије човека) и кључ (протеин на површини вируса). Када се они поклопе, отварају се врата за улазак вируса у наше ћелије. Нажалост, ћелије нашег респираторног тракта имају ове рецепторе и зато су и упале плућа тако честе код ковида 19. Међутим и многи други органи их имају - срце, мозак, танко црево, јетра, бубрези, очи... Зато ковид 19 није само респираторно обољење, већ може захватити многе органе и дати различите клиничке симптоме и слике - објашњава директорка.
Широк спектар
- Имаћемо широк дијапазон вакцина. Неке од ових вакцина садрже убијене или ослабљене честице самог ЦоВ2 вируса, друге део вируса (протеин или његов део) који изазива имуни одговор или је тај протеин уграђен у други вирус безопасан за човека. Нове технологије омогућиле су и развој вакцина које садрже само генетички материјал вируса (у овом случају иРНК), који даје инструкцију нашим ћелијама да привремено синтетишу протеин вируса, што доводи до развоја имунитета - објашњава др Јелена Беговић.
Др Беговић додаје да је корона у поређењу са "блиским рођаком" САРС-ЦоВ-1 много јача и ефикаснија.
- Доста студија се бави АЦЕ2 рецепторима и засад се претпоставља да су разлике у грађи, броју и њиховој доступности на ћелијама, а које природно постоје међу људима, делимично одговорне за ток и исход ковида 19. Научна поређења САРС-ЦоВ-2 с "блиским рођаком" који је изазвао САРС епидемију 2003. (САРС-ЦоВ 1) показала су да данашња корона, која се везује за исти рецептор, значајно јаче и ефикасније то ради. Међутим, смртност САРС-ЦоВ-1 била је далеко већа (у просеку 10-15%) док је за данашњу корону просек 0,3-3,3%. Засад наука није утврдила да се овај вирус значајно променио у "јачини". Смртност зависи од много параметара, па и од здравствене неге, терапије, тога да ли је неко на време дошао код лекара или предуго чекао, претходног здравственог статуса пацијента, годишта... Нажалост, више од 60 мртвих за дан значи да нисмо пазили, да смо се сви опустили и да и даље део популације на схвата озбиљност ситуације, нити је свестан последица нашег (не)делања. Вирус се неконтролисано проширио на целу популацију и зато имамо велики број и заражених, али, нажалост, и преминулих - објашњава она.
Како наводи докторка, колективни имунитет се достиже када без икакве интервенције, а што је веома битно, једна инфицирана особа у популацији преноси на мање од једне особе ту исту инфекцију. То значи да се вирус не може ширити даље јер наилази на отпорне људе.
- Засад се већина научника слаже да је за заустављање вируса неопходно да минимум 50%, а неки чак мисле и 60-70% популације стекне имунитет. Иако се то провлачило у дебатама као могући модел у неким земљама, већина научника је сагласна да је достизање колективног имунитета природним путем изузетно ризично, неизвесно и неодговорно јер подразумева значајан број умрлих, хоспитализованих и оних који захтевају дуготрајно болничко лечење. Такође, овде се полази од претпоставке да, уколико особа оболи од ковида 19, аутоматски постаје имуна на тај вирус и тај имунитет траје неки значајан период. Међутим, то је и даље предмет истраживања. А и један од проблема је што овај вирус засад није сезонски као, рецимо, грип и активан је глобално током целе године без обзира на температуру, што значи да мора постојати активна заштита током читаве године. Број од 8.000 заражених дневно, односно реално много већи број, није "добар" пут ка колективном имунитету, већ тренутна ситуација за коју немамо ефикасно решење - наводи др Беговић.
Она додаје да је веома је добра вест да се у свету ради на развоју више од 150 различитих вакцина, а значајан број њих се испитује већ у III фази. Читав овај процес у нормалним околностима траје у просеку 10-12 година, али пошто смо у ванредним околностима, све је невероватно убрзано и прве одобрене вакцине очекују се већ крајем 2020, односно почетком 2021.
- Наравно, требаће времена да се након одобрења произведу и прве количине дистрибуирају широм света. А треба сачекати и видети ефекте током времена. За почетак, најбитније је да смање тежину клиничке слике и морталитет међу високоризичним групама и да пруже заштиту здравственим радницима који су директно изложени вирусу. Прве вакцине треба да буду алат у борби против ковида 19 и не можемо очекивати да ће као чаробни штапић све да реше преко ноћи. Али добра је и охрабрујућа вест да смо након само годину дана развоја ипак близу њих - закључује она.
