Српски фармаколог открива све што треба знати о корони - чиме прати руке, чиме спуштати температуру и шта јести

Специфична терапија за инфекцију Covid-19 још увек не постоји. Чињеница је да се широм света више стотина лекова и супстанци испитује у клиничким испитивањима. Искуства колега из Италије потврђују да извесну ефикасност против корона вируса показују лекови за ХИВ (лопинавир/ритонавир) у комбинацији са хлорокином (лек који се користи код маларије). У другој линији се користи ремдесивир (лек који је коришћен против еболе) и поуздани резултати његове ефикасности и безбедности очекују се до краја априла у Кини. Сви испитивани лекови се користе код најтежих случајева у болничким условима, с обзиром да је неопходан медицински надзор код пацијената на терапији. Међу потенцијалним лековима, испитују се још интерферон алфа, триазавирин, као и тоцилизумаб (лек за терапију реуматоидног артритиса), али за сада немамо довољно релевантних података који би потврдили њихову ефикасност и безбедност у терапији против вируса короне.

Код већине пацијената примењује се симптоматска терапија за повишену температуру и болове. Уколико дође до појаве компликација и бактеријске суперинфекције примењују се антибиотици и друга потпорна терапија. Свакако је најважније очувати респираторну функцију и дисање пацијента.   

Парацетамол је први лек избора за повишену температуру, болове и друге симптоме током вирусних инфекција. Јаче лекове, попут ибупрофена и других аналгетика, треба користити уколико се парацетамолом не може постићи одговарајући терапијски одговор, односно ублажавање наведених симптома.

Бруфен је заштићено име за лек ибупрофен, тако да се ту ради о једном истом леку. Према доступним научним подацима, не може се говорити о повезаности ибупрофена са погоршањем стања током инфекције корона вирусом. Наиме, ибупрофен је само један од препарата из групе нестероидних антиинфламаторних лекова (НСАИЛ). У ову групу лекова, поред ибупрофена, спадају флурбипрофен, диклофенак, напроксен и други, који се уобичајено користе као аналгетици (лекови против болова) и антиреуматици (лекови против реуматских болести). За сада нема одговарајућих клиничких студија и доказа да било који лек из ове групе, уколико се правилно користи, погоршава стање током инфекције Covid-19.  Ипак, треба бити опрезан и пратити даљи развој ситуације.

Познато је да поједини витамини попут витамина Ц и минерали попут цинка повољно утичу на имунитет и одбрану од вирусних инфекција. Препоручује се пре свега њихов унос путем разноврсне исхране, као што је свеже воће (поморанџа, лимун, киви, коштуњаво воће), зелено поврће, риба, јаја, а код смањеног уноса храном, саветују се суплементи. Ипак, још увек не можемо са сигурношћу рећи у којој мери они помажу код инфекције Covid-19.  

Да, антибактеријски гелови су врста антисептика који садрже 60-70 посто алкохола и спречавају раст и развој микроорганизама, укључујући вирусе. Они су добра резерва ако у близини немамо сапун и воду.

Сматра се да није толико битна врста сапуна већ начин на који га користите. Правилно прање руку представља главну линију одбране у борби против вируса. То подразумева често и темељно прање руку у трајању од најмање 20 секунди.

Пацијенти старије животне доби су најугроженији и под највећим ризиком да развију тешку клиничку слику инфекције. Такође, компликације се могу чешће очекивати код пацијената са плућним болестима који већ имају нарушену респираторну функцију. Важно је да се особе са астмом, бронхитисом и другим хроничним обољењима придржавају прописане, редовне терапије и стриктно поштују превентивне мере.