ПРВИ СРБИ У СВЕМИРУ: Теодора и Стефан раде на проналаску ВАЖНОГ ЛЕКА, при повратку НА ЗЕМЉУ имали СЈАЈНЕ резултате
У Србији је доступна сва опрема коју желе да користе за истраживање.
У условима попут оних у свемиру, докторанди Теодора и Стефан, радили су на леку који би био прва помоћ астронаутима, у случају да се повреде током експедиција.
НЕСВАКИДАШЊЕ! КРЕНУЛА НА ПОРОЂАЈ ПА УХАПСИЛА ЛОПОВА: Полицајка Гордана ушла је у ИСТОРИЈУ
НЕСТАО ДРАГИЋ У БЕОГРАДУ Пре 6 дана кренуо по пензију и од тада му се губи сваки траг: Породица моли за помоћ
БЕОГРАЂАНКА ШОКИРАНА ОНИМ ШТО ЈЕ ВИДЕЛА У ПРОДАВНИЦИ НА РАФУ: "Обавестила сам радницу", "Како их није срамота?" (ФОТО)
- Засадили смо ћелије фибробласта, то су ћелије које су иначе у великој мери одговорне у процесу зарастања рана, тако да се пратио њихов биолошки одговор као и својства тог материјала најпре у лабораторијским условима, а затим и у бестежинском стању током параболичног лета, јер је било неопходно испитати да ли одсуство гравитације утиче на динамику зарастања рана - рекла је докторанд Теодора Вићентић са Института за хемију, технологију и металургију.
Докторанд Стефан Илић са Института за хемију, технологију и металургију објаснио је да је овај експеримент један од пионирских експеримената у овој области и циљ је да се развије што напредније лечење рана у свемиру, и ово је тек почетак.
- Ми планирамо да наставимо истраживање са Универзитетом у Бриселу и да учествујемо даље на следећим кампањама параболичних летова - каже он.
Такве летове који симулирају бестежинско стање научници користе и за друге експерименте. Лет траје четири сата и пролази кроз три фазе.
Најизазовнија је, кажу, она када се тело одвоји од земљине теже – јер је то знак за почетак експеримента.
- Сви истраживачи и опрема која није фиксирана почињу да лебде у ваздуху као астронаути у свемиру. Да би нама било једноставно да у бестежинском стању док практично лебдимо, управљамо тим експериментом, цео систем је био повезан преко џојстика, преко ког смо ми задавали команде експерименту, и сви учесници у експерименту су били везани, како не би одлепршали на други крај авиона - рекла је Теодора Вићентић.
- Имали смо около и јастуке и конопце да можемо да се држимо. На нас делује скоро дупло јача сила земљине теже и тада ми лежимо на поду авиона и након тога када ми уђемо у бестежинско стање које траје само 22 секунде, ми имамо тада време да искусимо тај доживљај, али морамо радити и експеримент - додаје Стефан.
По повратку на Земљу, први резултати, кажу, били су позитивни, док коначне очејују за неколико месеци. До тада, откривају планове за будућност.
- Видим наставак свог усавршавања у Србији зато што нам је доступна сва опрема коју желимо да користимо, имамо изузетно развијену сарадњу са иностранством, наш Институт сарађује са бројним институцијама широм света - каже Теодора.
- Имали смо прилике да идемо у друге институције у свету и неко знање донесемо у Србију и да онда покренемо нешто ново што до сада нисмо радили. Ми смо јако задовољни како све то функционише и желели бисмо да даље унапредимо нашу науку - објашњава Стефан.
А младим научницима поручују да верују да их упорност, рад и љубав према науци могу одвести до неслућених висина.
Србија Данас/РТС/Јована Вулиновић