Српски пилот у страном авиону се обратио КОНТРОЛИ ЛЕТА, а реакција са друге стране препричава се 10 ГОДИНА (ФОТО)
Носталгија која наступи унутар човека када после дуже времена по први пут види своју домовину или осети њен ваздух, готово никада није лако објашњива.
Управо једна таква прича коју је добио наш пилот, познати новинар и диџеј Зоран Модли од пилота српског порекла који је после дужег времена летео над Србијом, многима је натерала сузе на очи.
ИЗНАЈМЉУЈЕТЕ СТАН? Сазнајте како да се осигурате од свих потенцијалних проблема, било да сте станодавац, било будући подстанар
У српским школама се уводи "СТАДИ РУМ", чека се одлука Министарства - ево шта то ЗНАЧИ
ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО СВЕТОГ ЛУКУ: Једну ствар никако НЕ ТРЕБА РАДИТИ, поклоните се моштима свеца и ОЧЕКУЈТЕ ЧУДО (ВИДЕО)
Александар Јовановић из Младеновца, тада пилот компаније "Карголукс" из Луксембурга, послао је 2000. године писмо Зорану Модлију, у којем је описао своје узбуђење, те и разговор са контролом летења у Београду, када се током лета на релацији Луксембург - Абудаби, нашао над територијом Србије. Модли је ово писмо првобитно прочитао током емитовања емисије ЗАИР исте године, да би се касније оно нашло и на његовом блогу, Модли.
Садржај писма вам преносимо у целости.
- Здраво господине Модли,
Ноћас сам прелетео преко моје Србије. Дванаестог марта ујутро у 01:03 био сам тачно изнад Младеновца. На висини од 33.000 стопа. Ти знаш и можеш да замислиш како је лепа моја Шумадија са 10.000 метара висине. Преко Београда, Младеновца, Крагујевца и Ниша, према Софији. Летим по свим континентима света, али само моји српски градови сјаје у ноћи топлином која може моје срце да угреје. Осећао сам се величанствено. Фреквенција 123.775. Рекао сам:
"Добро вече вам желим, Београде и пуно поздрава, Cargolux 794, висина 33.000 стопа, курс ка Београду".
Контролор је био збуњен и није знао шта да ми каже. Очекивао је страни авион који се обраћа на енглеском језику. На његово изненађење, то је био Србин у "боингу" 747-400 који први пут у своме животу види своју отаџбину са само мога, српског неба. Моје небо мирише лепше него било шта на овоме свету. Моје небо, моја прошлост, проклета српска душо, проклети животе. Luxemburg–Abudabi, први пут у мом тридесетдругом лету прелећем моју малу отаџбину за 20 минута, моје коренове, моје наслеђе и културу, моју огромну Србију, моју наду. Контролор ми одговара:
"Добро вече, Cargolux 794, ко сте ви господине?"
Ја му се представљам пуним именом и пореклом, а он каже, "Желим ти, земљаче, да још 30 година летиш успешно изнад српског неба, жив био".
Кришом сам плакао у ноћи да мој колега ништа не примети. Шта он зна шта је Србин, српска душа, љубав према напуштеној земљи, сломљено срце сиромашне шумадијске душе, која своје коренове никако не може да заборави и која носи вечне болове у грудима од онога дана када је огњиште напуштено, проклети животе. Ову ноћ нећу никада заборавити. Моја Србија, величанствена у ноћи, обасјава небо као да је пун месец, као да је дан, а ја препознајем градове и села као да већ по стоти пут летим преко своје колевке. Не треба ми дан да бих видео реке, планине, котлине и српске равнице. Осећам моју Мораву како пулсира у свом кориту. Видим Авалу, миришем Космај, Златибор ми се смеје у лице, земљо моја. Српско пролеће мирише.
Моје срце жели напоље из груди. Нисам био спреман на ову експлозију осећања и емоција. Проклета словенска душа ме мучи и не да ми мира у овој ноћи. Подсећа ме колико љубави је у стању да акумулира и репродукује у оним моментима када смо рањиви и слаби. Ипак сам због тога срећан, јер то ме разликује од Европљана. Још увек сам у стању да патим и плачем када ми је до тога. То је наша снага. Ми нисмо због тога слаби, ми смо живе душе са свим осталихврлинама и манама. Ми знамо да носимо наше болове и радости на нашем бедру. То нас чини јачим у поређењу са осталим светом.
Абу Даби, 12. марта 2000. у два сата и 15 минута после поноћи. Александар Јовановић - стајало је у писму.
Иако је прошло много година од тада, ова прича је поново актуелна на друштвеним мрежама. Јер, иако се изгледи градова и села мењају, једна ствар увек остаје иста. А то је љубав и осећај носталгије према домовини и кући, када смо негде, тамо далеко, што се у народу каже "у туђини".
СТИЖЕ РУСКИ ИЉУШИН! Стара планина подељена на 5 сектора, све снаге крећу у гашење пожара
Никола (4) је пре годину дана ујединио Србију: Борба против опаке болести се СРЕЋНО окончала!
АНТИБИОТИЦИ НЕ ЛЕЧЕ НИШТА? ОВА ТРИ ПРИРОДНА ЛЕКА ће вас спасти, а др Несторовић за САПУНЕ има да каже само једно!
Популаризовање НОЋИ ВЕШТИЦА у Србији: Децу у школама и вртићима ТЕРАЈУ ДА СЛАВЕ СОТОНУ!
Ексклузивно за Србију Данас! Писац Дејан Стојиљковић открива шта ће се десити у ДРУГОЈ СЕЗОНИ "СЕНКИ НАД БАЛКАНОМ"!
