ШТА ЈЕДУ НАША ДЕЦА У ШКОЛАМА? Откривено ко КОНТРОЛИШЕ какве све продавнице раде у оваквим установама
Шта се продаје у школама контролише инспекција
Чизбургер и пица од желатина, сок од манга у којем нема манга, киселе траке посуте кристал шећером налазе се на рафовима бројних продавница у оквиру школа.
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ: Погледајте где је највећи, а где најмањи број новозаражених
"ИСКОЧИ ИЗ МРАКА, СКИНЕ МАНТИЛ И ПОЧНЕ ДА ВИЧЕ" Све више пријављених напада манијака у Пожеги, жене ПРЕСТРАВЉЕНЕ
ОПЕТ ЦРНЕ БРОЈКЕ У НОВОМ ПАЗАРУ: У дану преминуло седам пацијената од корона вируса
Иако статистика упозорава да је у Србији свако осмо дете гојазно, ове трговине не подлежу посебним прописима и немају никакву обавезу да на полицама држе квалитетне намирнице. Једини посебан пропис који постоји у овој области односи се на издавање простора.
Неиме, одлуку о рентирању доноси школиски одбор, али сагласност даје Дирекција за имовину. Затим се чека мишљење Министарства провете да ли се издавањем простора ремети нормално обављање наставног процеса. И ту се све надлежности ресорног министарства завршавају.
Шта је на полициама у продавници, казали су нам, они не контролишу већ тржишна инспекција. А тржишна инспекција, односно Министарство трговине, на питања "Политике" о контроли ових трговина није одговорила.
Наставници из школа са којима су разговарали кажу да су пре десетак година тржишни инспектори долазили пре отварања да обаве пријем објекта, али да се са том праксом престало. Тако да улога инспектора остаје на родитељима који пријаве на понуду трговине могу да упуте инспекцију ослањајући се на закон о заштити потрошача.
А у трци за профитом, продавци ученике маме јефтиним слаткишима сумњивог произвођача. Стручњаци упозоравају да само једна шака гумених бомбона има исту количину калорија као три кувана јаја, али да од њих организам не добија ништа корисно.
Упозорења нутриционисте
Нутрициониста Јована Срејић, подсећа да слаткиши, као и сви други шећери увлаче организам у зачаран круг. Прво подижу ниво шећера у крви, што изазива лучење велике количине инсулина. А када ниво шећера драстично падне, поново се јавља жеља да великом количином слаткиша. Све то може изазвати гојазност и дијабетес. Али су се списак невоља који изазива дијабетес не завршава. Висок ниво триглицерида и масноћа у крви, због којих сте у ризику од болести срца и крвних судова.
- Такође, шећер смањује активност имуносистема. Мења се и понашање детета које може постати агресивно, хиперактивно, смањује му пажњу, јер ниво адреналина скаче, десет пута је виши од нормалног, и остане и до пет сати после конзумирања слаткиша. После оброка богатог шећером много теже се учи, због чега га треба избегавати током школских ужина - објашњава Срејићева и додаје да нису сва деца једнако осетљива на шећер, али да највећи проценат њих припада групи изузетно осетљиве.
А најрањивији су предшколци јер се мозак интензивно развија што га чини посебно рањивим. Као водич родитељима шта не паковати у торбе за ужину може послужити савет, што се више слова Е налази на амбалажи, то је више разлога избегавања те немаирнице. Иза ове ознаке налази се порука да proiyvod садржи адитиве који храну одржавају дуже свежом, дају јој бољи укус и привлачну арому.
- Ахемија из те хране пре свега негативно утиче на дигестивни тракт и узрокује и друге проблеме попут алергија и преосетљивости - додаје Срејић.
