Сви су мислили да је превара: Ево како је Тито натерао раднике да иду на море и беспосличаре!
У социјализму су управо то биле повластице сваког запосленог – да добију посебне попусте за путовање и смештај на мору, и да за летовање од послодавца још добију и џепарац
Усред лета 1946. на митингу у Сплиту Јосип Броз Тито, председник тадашње Владе Федеративне Народне Републике Југославије, министар народне одбране и маршал Југославије, оцењујући послератне успехе у сређивању стања изнео је и своје идеје о улози јадранске обале у обликовању успешнијег друштва:
- Видео сам да су у Далмацији учињени напори у погледу хигијене и здравља и морам да кажем да је оно што је урађено добро и да је прилично урађено. Али, све је то још увек мало, према ономе што треба урадити. Дивна обала наше Далмације може да пружи могућности за учвршћење здравља радних маса свих народа Федеративне Народне Републике Југославије. Од лепе далматинске обале треба да створимо опоравилишта и санаторијуме, да свако ко ради и даје свој прилог заједници може да дође да поправи своје здравље и затим поново, још јаче, да прионе на рад - причао је тада Тито.
ВОЗАЧИ, НАЈВАЖНИЈЕ УПОЗОРЕЊЕ: Црни биланс на путевима у Србији! Да бисте САЧУВАЛИ ЖИВОТ, морате да испоштујете КЉУЧНУ СТВАР!
СРБИЈА У ЦРВЕНОМ! Упаљен метеоаларм, надлежни апелују - ОПРЕЗ!
Ово су ПРВЕ СЛИКЕ новог споменика Јанку Сибињанину! (ФОТО)
Наиме, одмах после Другог светског рата Југославија је, у јулу 1946. године, донела Уредбу о плаћеном годишњем одмору и почела развијати идеју социјалног туризма. Годину дана касније савезна Влада је донела и наредбу о повластицама за чланове синдиката на годишњем одмору - фамозни 'К-15' и 'регрес' за годишњи одмор.
У социјализму су управо то биле повластице сваког запосленог – да добију посебне попусте за путовање и смештај на мору, и да за летовање од послодавца још добију и џепарац.
Управо је та Уредба о плаћеном годишњем одмору била темељ за почетак масовног туризма на хрватској обали. И управо је развој туризма у Хрватској након Другог светског рата тема научног рада историчара Игора Дуде и Игора Станића. Научни рад из 2011. године - "Иза врата радничких одмаралишта: Службени записи о несташнима и гладнима 1947.-1950." - сведочи о томе како се у бившој Југославији раднике морало терати да се одмарају и да одлазе на годишњи одмор. Мало Југославена је знало шта значи летовати.
Ова наредба, као што се види из Титовог говора, дошла је дакле, с највишег заповедног места. Игор Дуда, историчар и ванредни професор на пулском Свеучилишту Јурја Добриле на катедри за модерну и савремену историју, страствено се бави проучавањем развоја радничке доколице и претварањем радника у туристе у бившој Југославији.
Будући да је реч о научнику, он податке износи на темељу истражених и проверених чињеница из многих веродостојних извора, па му се не може замерити ни да је сентименталан и носталгичан, или да је престроги критичар. Напросто је објективан, а у тој објективности има много чега што се неће свидети онима који говоре да су социјализам и Југославија били гулаг за малог човека и радника.
За викенд је стање на границама било ХАОТИЧНО: Ако крећете на пут ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА ВАС ДАНАС ЧЕКА (ФОТО)
Земљотреси погодили Ужице, Крагујевац и Краљево! Очекује се нови талас потреса: Влада СЕИЗМИЧКА ОПАСНОСТ!
ТАЈНА Хаџи Проданове пећине: Откривена је сасвим случајно, а ово СТВОРЕЊЕ живи овде и ЈЕДИНСТВЕНО је у СВЕТУ!
Али у то време мало њих је знало шта то значи летовати и како се одмарати. Радници су тада били још чврсто везани за породицу на селу, па су сваки слободни тренутак тамо и проводили обављајући радове на земљи. Они који су ипак могли отићи на одмор, нису знали шта их тамо чека, а многима је то требало бити прво велико путовање и зато нису ни имали храбрости упуштати се у такву авантуру. Стога је држава преузела на себе и обавезу да радништво и ударнике – милом или силом – натера на трошење новца и беспосличарење.
Данас је то сасвим незамисливо, но ево како је то било пре 70-ак година. Захваљујући научном раду Игора Дуде и Игора Станића, који су завирили у архиве, добио се врхунски педантан увид како је изгледао први раднички туризам на хрватској обали.
Наиме, крајем 40-их и почетком 50-их година прошлог века, синдикати и одмаралишта су муку мучили како мотивисати раднике на путовање. Кад би их и успели натерати да оду на одмор, радници нису имали појма како се треба у одмаралиштима понашати, а често пута су правили и проблеме. Но исто тако у Хрватском државном архиву списи сведоче да је у одмаралиштима неретко проблем био нестручност особља и злоупотребе управитеља, али и лоша снабдевање и прехрана.
Све то понекад би завршило превременим повратком кући. Као и све остало, тако је и опремљеност одмаралишта била прописана идеалним стандардима, но стварност је често пута била сасвим другачија. Према предлогу површина једнокреветних соба требала је бити 8-10, а двокреветних око 14 квадратних метара.
Величина соба била је предмет чак и Титових савета туристичким радницима касних шездесетих, како пише Дуда у свом раду "Од радника до туриста".
Како Тито каже - Уосталом, ни спавати није добро ако је плафон низак, ако је соба мала, и ако постоје можда и неке друге неугодности у вези с тиме!
