ШТА СЕ КРИЈЕ У НАШИМ РЕКАМА? Древни градови, људски остаци, опасне направе из рата - ниски водостаји открили МИСТЕРИЈЕ (ВИДЕО)
Посебну пажњу јавности привукло је америчко језеро Меад, у којем је пад водостаја разоткрио најмање три скупине људских остатака.
Рибари су пронашли неактивирану бомбу из Другог светског рата на обалама италијанске реке По након што је река пресушила услед екстремне суше, јавио је БиБиСи. Бомба је тешка 450 килограма, а италијански војни званичници рекли су да је садржавала 240 килограма експлозива. Бомба је пронађена у јулу, а стручњаци су у недељу извели контролисану експлозију. Због тога је око 3.000 становника оближњег ломбардијског села Борго Виргилио морало да буде евакуисано.
- У почетку су неки од становника рекли да неће да се селе, али у последњих неколико дана мислимо да смо све убедили - рекао је локални градоначелник Франческо Апори. Ваздушни простор подручја је накратко био затворен, као и речни саобраћај на самом пловном путу.
"ДАО САМ НАЛОГ ЗА СМЕНУ БОЈОВИЋА" Министар Удовић реаговао на насиље директора Завода за спорт
Српска вина високо оцењена од стране cuvennog винског критицара Дзејмса Саклинга
СПРЕМИТЕ СЕ, СТИЖЕ НАМ ПРОВАЛА ОБЛАКА: На овај дан пашће кише колико за 15 дана, АЛИ ТО НИЈЕ СВЕ!
Овог лета су реке и језера од Србије до САД пресушиле и откриле древне градове скривене вековима, опасне направе из Другог светског рата, па чак и беживотна људска тела. Недостатак драгоцене воде нанео је штету људима и њиховим усевима, као и читавим екосистемима у оближњим областима. Истовремено, омогућио је откривање објеката који би иначе могли бити заувек скривени. Бомба у реци По је само једна од њих.
Суша која је исушила 650 километара реке најгора је у Италији у последњих 70 година. Неуобичајено топло време и мали нивои падавина погоршали су несташицу воде у северној Италији и појачали страх од последица климатских промена.
По је најдужа река у Италији, која тече од југозападних Алпа до Јадранског мора. Овогодишњи сателитски снимци показали су делове исушеног корита реке који се све више шире, као последица екстремне суше. Италијански званичници прошлог месеца прогласили су ванредно стање за подручја око реке По, која наводњава око једне трећине пољопривредне производње у земљи. Њен проток је толико ослабио због врућине и недостатка падавина последњих месеци да фармери у долини реке кажу да слана морска вода сада продире у реку, уништавајући усеве.
Такође у Италији, мост је откривен због пада водостаја реке Тибар у Риму, преноси Ливе Сциенце. Како преноси Ројтерс, ова река је већ неколико година на најнижем нивоу. То је Неронов мост, али историчари верују да је изграђен још пре владавине цара Нерона, пише Ливе Сциенце.
- Остаци овог моста су видљиви кад год водостај Тибра падне, односно кад год су дуги периоди веома ниских падавина, као што је сада - рекао је археолог Роберт Коутс-Стивенс.
Научници сматрају да је мост изграђен на лошем месту.
- Саграђена је на уској кривини у поплавној равници, што је страшна идеја. Речни меандри који пресецају чист седимент имају тенденцију да се померају и мењају облик, тако да њихове обале губе контакт са упорницама које повезују мост са земљом - каже Рабун Тејлор са Универзитета Тексас.
Неронов мост је повезивао Рим са мање развијеним подручјем на другој страни Тибра. Професор архитектуре Николас Темпл сматра да је мост имао велики верски и војни значај за Рим. У зависности од тога како климатске промене утичу на водостај Тибра, остаци моста би могли чешће да буду видљивији.
- Лично бих волела да буде потопљен и да Италији не прети суша - рекла је Мери Боутрајт са Универзитета Ђук.
Још један мост, овога пута у Великој Британији, појавио се због топлотног удара у јулу у Западном Јоркширу, пошто је ниво воде пао изузетно ниско. Мост код резервоара Баитингс потонуо је 1956. године, па је направљена модерна замена, пише Телеграф. Због пресушивања резервоара, сада се види и нови мост и старији, нижи и повијени. Овај јул је био најсушнији у Енглеској од 1935. године.
Истовремено, у Северном Јоркширу су постале видљиве рушевине целог једног села из 17. века, пише Дејли стар. 1966. године, мала заједница људи из села Вест Енд је евакуисана и локација је поплављена да би се створио Thruscros rezervoar који је заузврат хранио околне резервоаре. Вест Енд је изграђен око фабрике лана, једне од тамошњих примарних индустрија, која је у то време још увек била у опадању.
Сада се, захваљујући повећаном коришћењу воде и паду њеног нивоа, види некадашња фабрика лана, магистрални пут и трошни камени мост, који су стари око четири века. Остаци млина се могу видети током целе године на ивици воде, али друге рушевине се откривају само у сушним периодима када ниво воде опадне.
Водоводне компаније широм Велике Британије кажу да су нивои резервоара знатно испод просека за ово доба године захваљујући повећаним потребама за водом због пораста температура. Ово долази усред црвеног упозорења у Великој Британији, јер се температуре пењу на рекордних 40 степени Целзијуса.
У Србији, због ниског водостаја на површини Дунава, појавили су се бродови немачке ратне флоте, која је током Другог светског рата потопљена код села Прахова. Портал Б92 је овом приликом писао о мистерији старој 80 година. Нацистичка флота је 1944. пловила Дунавом према Немачкој.
- Успут су срели прву морнарицу која је покушавала да се повуче ка Црном мору. Не знајући да су блокирани, број бродова се попео на 174, рекао је за ТВ Прва хроничар Прахова Велимир Мики Траиловић.
Румуни су отежали Немцима повлачење, а Црвена армија до краја онемогућила. Историчари се не слажу око околности у којима је флота потопљена. Почело је у ноћи са 6. на 7. септембар, након што је генерал флоте полетео са војног аеродрома Прахов. Последњи је потонуо болнички брод, на коме је било око 1.600 рањених, чија евакуација и после 78 година остаје мистерија.
Још у јуну, град стар скоро 3.400 година изронио је из резервоара Мосул дуж реке Тигар у Ираку, преноси CNN. Курдски и немачки археолози су тамо копали још у јануару и фебруару у сврху пројекта заштите културног наслеђа тог подручја. Некадашњи град Захику потиче из бронзаног доба и био је центар Митанијевог царства које је владало од 1550. до 1350. године пре нове ере. Територија се протезала од Средоземног мора до северног Ирака, рекла је Ивана Пуљиз, један од руководилаца пројекта.
Захику је потопљен након што је ирачка влада изградила брану у Мосулу 1980-их и од тада је ретко видео светлост дана. Након што је Пуљиз чула да је град поново изронио, њена екипа је пожурила да копа на локалитету јер се није знало када ће водостај поново порасти.
- Због огромног временског притиска, копали смо по ниским температурама, снегу, граду, киши, чак и олујном времену, као и повременом сунчаном дану, не знајући када ће вода поново порасти и колико ћемо имати времена, рекла је она.
Древни град је сада поново потопљен, али истраживачи су успели да каталогизују већи део локације. До сада су документовали палату, утврђење са кулама и зидинама и вишеспратну зграду магацина. Археолози су пронашли пет керамичких посуда са више од стотину глинених плочица са клинастим натписима на њима. Они су ти који би могли да сведоче о пропасти града и успону асирске власти у том подручју.
- Готово је чудо да су клинасте плочице од непечене глине преживеле толико деценија под водом - рекао је Петер Пфелцнер, други вођа. Сви артефакти које су ископали, укључујући и плоче, налазе се у Народном музеју Духок.
Пре него што је град поново нестао под водом, истраживачи су рушевине прекрили чврстим пластичним плочама и осигурали их камењем и шљунком. Пуљиз се нада да ће ове мере заштитити античко налазиште од водене ерозије и спречити његово потпуно нестајање.
Посебну пажњу јавности привукао је највећи амерички резервоар, језеро Мид, које је, због пада нивоа воде, открило најмање три сета људских остатака, укључујући тело у бурету повезано са убиством мафије и потопљени чамац из Другог светског рата, извештава Комтриокини.
Тешка суша на америчком западу исцрпила је језеро, важан извор воде за 25 милиона људи. То је исушило притоке језера, угрожавајући производњу хидроелектрана и затварајући рампе за чамце на популарном месту за рекреацију. Вештачко језеро је на најнижем нивоу од када је напуњено 1937. године. Недавни низ открића почео је у мају када су наутичари уочили буре. Унутра су били остаци човека за кога званичници кажу да је упуцан између средине 1970-их и раних 1980-их.
– Ово се поклапа са најнасилнијим периодом у историји Лас Вегаса, ером уличног криминала без преседана и тајних убистава - коментарише Музеј мафије.
Другом приликом, две сестре су веслале на језеру и наишле су на оно што су мислиле да су кости велике овце. Поново се показало да су то људске кости.
- Рекао бих да постоје веома добре шансе да, с обзиром на нижи водостај, пронађемо још људских остатака, рекао је Реј Спенсер, полицијски поручник у Лас Вегасу. Могуће је да су тела дошла из реке Колорадо.
Осим тела, летос је из воде почео да излази и потопљени чамац из Другог светског рата. Десантна летелица Хигинс коришћена је за истраживање реке Колорадо, а пре него што је потонула продата је на сидриште.
Мајкл Грин са Универзитета у Невади, који проучава историју Неваде и Лас Вегаса, рекао је да је језеро покривало археолошка ископавања, што значи да би у води могло бити историјских артефаката.
Ниво воде у огромном резервоару опао је за више од 52 метра од 1983. године, када је река Колорадо поплавила изливе бране. Прекомерно вађење воде, интензивна топлота и смањено топљење снега преоптерећују слив реке Колорадо и после скоро 40 година, језеро Мид је пало на око 27% свог капацитета.
