Стално вам долази у кућу, а не знате ко је: Шогора имају сви, али само ретки знају шта се крије иза ове речи!
Србија је једна од ретких земаља која има богату историју и очување традиције развијених родбинских веза.
Док су остале државе света термине за означавање родбинских односа свеле на минимум, Србија своје многобројне речи чува и негује, тако да се у српском језику могу свакодневно чути изрази попут свастике, паше, баба-тетке, стрица, чукун-деде,курајбера, курђела, шурњаја, али и многи други.
Да ли знате чему служе ЦРНЕ ТАЧКИЦЕ на стаклу аутомобила? Ретко ко на њих обраћа пажњу, а НИСУ УКРАС!
КОМУНАЛЦИ ДОБИЈАЈУ ШИРА ОВЛАШЋЕЊА! Могу да ЛЕГИТИМИШУ и у ЦИВИЛУ, ОДУЗИМАЋЕ ВОЗИЛА
"РАК УЗИМА МАХА!" Мештани Равног Села у ПАНИЦИ, из чесме излази вода ЗАГАЂЕНА АРСЕНОМ?
Један од таквих израза који се може чути међу Србима јесте реч “шогор”, али мали број људи зна ко је уствари особа која нам дође “шогор”.
Уколико међу Војвођанима питате имају ли “шогора” или знају ли ко је он, засигурно ће већина знати, али ако то питате у Шумадији или на југу Србије, тешко да ће било ко знати.
Наравно, сваки грађанин Србије зна да је “шогор” неки рођак, али какав и не баш.
“Шогор” је рођак са женине стране и један је од најближих родбинских односа у породици. Он је муж женине сестре, то јест, свастикин муж.
Званично гледано то није крвно сродство, али с обзиром на то да Срби негују традицију заједничких славља, “шогор” одувек има важну улогу у свакој фамилији.
У Централној Србији, свастикиног мужа називају “пашеног, паша”. Значење је, као и тумачење сродства исто као код “шогора”.
“Шогори” или “паше” се обично између себе одлично слажу и шале да су “најближи род” јер деле исту судбину нако што су оженили рођене сестре.
Називи за родбинске односе у српском језику понекад умеју да збуне и оне који су читав живот провели у овој земљи, па чак и стручњаке за наш језик.