СТАРИ ИЗУМ КОЈИ ОДОЛЕВА ВЕКОВИМА: Ево у чему је тајна МАГИЧНОГ БРАШНА из воденица поточара (ФОТО)
Више од 700 преосталих воденица у Србији, сведоче како вода, камен и дрво у савршеном споју човековог изума, и у потпуном складу са природом, могу дати квалитетно брашно од целог зрна
Старе воденице, поточаре, специфичан су део материјалне културе, имају историјски и друштвени значај. А у развоју сеоског туризма, њихова обнова може бити вишеструко користан пројекат, сматра Национални тим за препород села Србије и зато позивају општине да помогну домаћинима у намери да обнове та стара постројења.
МАЂАРСКА КРОЗ БРОЈКЕ: БРОЈЕВИ КОЈИ ТИ МОГУ ПРОМЕНИТИ ЖИВОТ
НЕОБИЧНО ВЕНЧАЊЕ ПАРА ИЗ УЖИЦА: Корона им два пута одложила свадбу, претходног викенда коначно рекли "ДА" (ФОТО)
ХЕРОЈСКИ ПОДВИГ ПОЛИЦАЈАЦА ИЗ ЗРЕЊАНИНА: Кристијан висио наглавачке да би спасио један живот (ФОТО)
Уписане у сећања и предања воденице, ипак нису потпуно нестале из стварности - некако су издржале терет векова, све предности технолошких изума, и понудиле зрно своје магије - онај важан зачин брашну за проју и хлеб, па и животу.
- Колико то било корисно у тадашње време, да се самеље кукуруз, да се самеље пшеница, толико то и данас може да буде корисно - колико је било лепо тада, у то време, толико ће то и данас бити. Све више се окрећемо селу, и то је добро што радимо, воденица је, кажем као црква, као школа, толико скопчана са нашим животима, да не би требало просто заборавити то. А много разлога има да се то обнови - каже Љубивоје Ршумовић, члан Националног тима за препород села Србије.
Више од 700 преосталих воденица у Србији, сведоче како вода, камен и дрво у савршеном споју човековог изума, и у потпуном складу са природом, могу дати квалитетно брашно од целог зрна.
- Било са села или из града, или даље или ближе, свакоме се свидело, кажу много лепо. Свраћају и разгледају, купују брашно... атракција - истиче Стојан Ђурђевић, воденичар из села Буци на Јастрепцу.
Друштво воденичара Србије, решено да воденице не буду само атракција, промовише своје мајсторство на води, сеоски туризам и међу рафовима наших трговина све траженије - брашно из поточара.
- Свака је имала шталицу испред, испрегну се кола, волови, наложи се ватра и чека се свој ред мељаве. Уговарала се и весеља, радови, једноставно, била је култно место. Жеља нам је била свакако, да отргнемо наш стари занат од заборава, да људима покажемо и докажемо да воденице имају смисла да постоје и даље, да производе здраву храну - наводи Милан Павловић, председник Друштва воденичара Србије.
Кад стигне жито, то је тријумф родне године и целокупног уложеног рада на њивама. Кад оде под воденички точак па се кућама врати као брашно, то значи да глади неће бити. Зато је клопарање те воде, витла и тешког каменог точка, био увек звук који охрабрује - јер значи живот.
Док мељу хељду, кукуруз, пшеницу, раж, јечам, овас, а потоку врате воде колико му и узму, воденице лепотом и својом новом причом, од заборава и пропадања не бране само себе - већ и села.
СТИГЛА АМБРОЗИЈА: Неки су већ одреаговали, ево када је боље да останете код куће и зашто је ове године ОПАСНИЈА
ФИЗИЧКО У СРПСКИМ ШКОЛАМА У ДОБА КОРОНЕ: Ђаци ће се пожелети лопти, ал' им лопте нико дати неће
ОГРОМНО ЛЕГЛО СТРШЉЕНА У ДЕЧЈОЈ СОБИ: Породица из Владичиног Хана остала у шоку од призора (ВИДЕО)
НИЈЕ НИ СЛУТИО ШТА ЈЕ ИСПОД СТАРЕ КУЋЕ: Драгиша из Равна срушио страћару и пронашао НЕПРОЦЕЊИВО БЛАГО
"ДОКАЗАЋУ НА СВОМ ПРИМЕРУ ДА ЈЕ БЕЗОПАСНА" Професор Бољевић ПРВИ СРБИН који ће примити вакцину против короне
