СТИЖЕ ЗИМА, А ОНИ НЕМАЈУ ГДЕ: Виђате их сваки дан, а да ли знате како се сналазе?
Тек када закорачите у свет бескућника можете да видите стварну слику ствари.
У Србији има око 18.000 бескућника и готово сви они су особе које из нужде насељавају објекте као што су шупе, бараке, приколице или нехигијенска насеља, показују званични подаци.
Тренутно мрак пада већ у четири по подне, а температура се снижава, па уколико се задесите напољу, кроз главу вам вероватно пролази мисао како да што пре стигнете у топли дом и ушушкате се у мекано ћебе док пијете врућ чај. Када је време лоше и не излази вам се из куће, поставља се питање шта раде они који немају одакле да изађу.
РАЗЛОГ ЋЕ ВАС НАСМЕЈАТИ ДО СУЗА! Краве и козе "блокирале" пут на Златибору (ФОТО)
МЕТЕОРОЛОГ ОТКРИВА КАДА ЋЕ ПАСТИ СНЕГ У БЕОГРАДУ: Најавио другачију зиму - биће више падавина него раније
ОГЛАСИО СЕ КРИЗНИ ШТАБ: Ево какве су шансе да ковид пропуснице важе од 18 сати
Потрага за топлим оброком, креветом и туширањем постаје отежана када дани постану краћи и хладнији. Ипак, ту су дневни центри, где сваког дана од 12 до 14 часова људи без крова над главом могу да дођу по топли оброк и чај, а два пута седмично, уторком и петком, имају могућност туширања. Црвени крст Београда под својом регулативом има три хуманитарна центра, и то на Врачару, Палилули и Старом граду.
- Током читаве године отворено је прихватилиште у Солунској на Врачару, а ускоро ће почети са радом и прихватилиште на општини Стари град - објашњавају у Црвеном крсту.
У Црвеном крсту су рекли и да постоје различити нивои бескућника.
- Они су, углавном, међусобно повезани, окупљају се и тако заједно долазе до могућих решења за зимске дане. Тек када закорачите у њихов свет можете да видите стварну слику ствари, јер се, иначе, труде да буду невидљиви. Често су им склоништа напуштене куће, шупе, влажна и хладна места на којима траже да спусте главу и одморе се. Сам одлазак у прихватилиште у Кумодрашкој није толико једноставан због короне, а многи и не желе помоћ на тај начин, па је њено пружање додатно отежано - објашњавају у Црвеном крсту, и додају да се чак дешава да се више бескућника скупи и изнајми неки простор како би у њему имали преноћиште.
Постоје напори да се капацитет прихватилишта повећа, али то опет неће бити довољно да сви буду збринути. На сајту Црвеног крста Палилула налазе се информације које би могле да им буду корисне, од исхране, преко социјане помоћи, до запослења.
Активисти покушавају да им помогну у добијању докумената, али се често се јављају административни проблеми.
- Рецимо, код вађења личних карата надлежне институције имају проблем да им издају тај документ јер немају адресу пребивалишта. Иако би, према закону, та адреса требало да буде центар за социјални рад. Али они не бораве тамо константно, па тако и надлежни органи, када дођу да их провере, не могу да их пронађу - објашњава он.
Митровић каже да се међу бескућницима веома често нађу бивши осуђеници, као и млади који изађу из система социјалне заштите, односно из домова за незбринуту децу.
- Трудимо се да увек будемо ту за њих и да им пружимо подршку код проналажења посла и других важних ствари - објаснио је он.
Уколико желите да помогнете, на инстаграм и фејсбук страници "Друмодома" можете видети шта им је од ствари потребно. Иако је ситуација тешка, захваљујући грађанима и људима доброг срца овај проблем ће вероватно с годинама да буде све мање заступљен.
Да је ово проблем који не јењава, препознале су многе организације, па је тако АДРА, уз подршку америчке и словачке владе и Града Београда, успоставила покретни хуманитарни сервис "Друмодом", који нуди три врсте помоћи. Хигијенско-хуманитарна помоћ укључује купање, вешерај, хигијенске производе и пакете помоћи. Здравствена помоћ се тиче лекарског прегледа или повезивања са здравственим системом и на крају постоји и психо-социјална помоћ.
Игор Митровић, директор АДРА, каже да су чланови ове организације током читавог процеса уз кориснике помоћи и да им свакодневно помажу и пружају подршку.
- И после завршеног лекарског прегледа трудимо се да будемо уз бескућнике како бисмо надгледали да ли настављају процес лечења, јер већина њих има неке хроничне болести. Обично бескућници немају личне карте. Често их изгубе, а углавном им буду украдене. Дешава се чак да људи прођу поред њих, ударе их док спавају и узму им личне ствари - објашњава Митровић.
