Стражевицу ГУТАЈУ НАТО БОМБЕ: Цело београдско насеље покосио РАК
Језиво
Најтеже последице стравичног разарања НАТО бомби осећају малобројни, али храбри житељи насеља Стражевица у Раковици, који су од 1999. имали све облике рака. Од само осам кућа на брду, које је било на удару агресора, у чак шест живе пацијенти који болују од канцера.
Прочитајте и :
У једној од кућа у Улици Личких бригада, испод које су војне базе, живи Вера Милосављевић (65), која је пре пет година оперисала рак бешике.
- Једна сам од ретких која је преживела борбу са бомбама и канцером. Остали су или отишли, умрли или се и даље лече. У нашем насељу у кућама које су биле прве на удару бомби и детонација има само осам кућа, једна је неусељена. У осталих шест, у свакој је бар једна особа лечена или умрла од рака. Озрачени смо и разорени у сваком смислу - почиње причу Вера.
Испод брда Стражевица налази се највећа база некадашње војске Југославије. Укопана је 100 метара испод земље и садржи радне и спаваће собе. На врху брда су радарске антене које је НАТО даноноћно гађао, а припадници ПВО стално поправљали и изнова постављали. На брдо је бачена и бомба тежине око 2,5 тона.
Овај део Београда гађан је током бомбардовања свих 78 дана, минимум два пута дневно. Последице су несагледиве. Један од комшија оперисао је рак на дебелом цреву, комшиница из ове улице умрла је прошле године од рака дојке, а потом и друга...
- Био је у комшилуку један млади брачни пар са двоје деце. Мајка им је оболела од леукемије и преминула. Данас смо сазнали да је још један комшија кренуо на хемиотерапију. Најтеже нам је пало кад је комшијин трогодишњи синчић умро са само три године од леукемије, а свакодневно се играо на местима где су падали гелери - дрхтавим гласом наставља Вера.
Данас је ВЕЛИКИ ПЕТАК: Једна ствар је НАЈСТРОЖЕ ЗАБРАЊЕНА на најтужнији хришћански празник
Њена прва комшиница Малина Алексић (62) оперисала је рак коже.
- Још сам истраумирана од операције. На лицу сам имала неку бубуљицу која је почела да цури. Прво су ме у Заводу за кожно лечили неким кремама, а онда кад сам отишла на ВМА и хитно су ме оперисали. Лекари кажу да ће бити још интервенција, а сада идем на хемиотерапију - каже Малина, мајка двоје деце и бака троје унучади.
Разочарани мештани причају да су их након бомбардовања сви заборавили.
Вратила се киша: Данас знатно свежије, до Ускрса нас чека разведравање
- Изоловали су нас, нагурали под тепих, правили су се као да не постојимо, као да смо кужни, а нисмо ми ничија срамота! Никада нико од политичара после агресије није био да нас пита како смо, да ли нам нешто треба... Ходамо до прве продавнице 15 минута, до прве аутобуске станице чак пола сата. Кад идемо на хемиотерапију, једва дођемо до станице, а у повратку с лечења које измори тело не знам како издржимо да се вратимо. Пут смо поплочали од својих пара. Били смо највише на удару бомби, остали смо у својим кућама, али то нико не цени - каже Вера.
После бомбардовања складишта "Југопетрола", кажу, данима су се гушили.
- Ваздух нас је убијао! Када су гађали базу, као да сам учила да летим, из једне собе однело ме је у другу. Сломила сам раме и лакат. Након што су гађали складиште "Југопетрола", од хемикалија данима нисмо могли да дишемо, штипале су нас очи, сузе су нам ишле. Тада сам сина склонила у викендицу, што даље одавде - сећа се Вера.
СРАМОТА! Хоће да УБИЈУ српског генерала: Младићу отказују бубрези, а Хаг му ЗАБРАЊУЈЕ да се лечи
Напомиње како су једног јутра током бомбардовања осванули као "кабриолет" насеље.
- Први кров однеле су ми бомбе, други олуја, ово ми је трећи, ваљда ће поживети - каже Вера.