СТРУЧЊАЦИ НАЈАВИЛИ ЛУДИЛО ОД ВРЕМЕНА! Суше, поплаве, болести... Ови делови Србије биће НАЈВИШЕ НА УДАРУ
Последице глобалног загревања видљиве су широм глобуса
Суше и поплаве су све чешће, као и шумски пожари. Сведоци смо недавних рекордних поплава у Венецији, интензивних пожара у Амазонији, пијавица на Јадрану и у Војводини... Претходни месец већ је проглашен најтоплијим октобром у Србији, а и текући је на добром путу да сруши рекорд по температури. И шта онда Србију чека дугорочиније, у наредним годинама.
- У Србији су већ осмотрене значајне промене када говоримо о клими. Повећан је број и појачан интензитет топлотних таласа, топли температурни рекорди се све чешће обарају, а 2018. је била најтоплија година од када су почела мерења температуре у Србији. Уз то, дошло је до промене у прерасподели падавина у току године, тако да је повећана учесталост суша и њихов интензитет док је са друге стране увећан број дана са екстремним падавинама а такође и њихов интензитет, па све чешће имамо проблема са бујичним поплавама, а све мање имамо снега – каже метеоролог Владимир Ђурђевић, ванредни професор Физичког факултета у Београду.
Овогодишњи октобар био је најтоплији од 1880. откако се мери температура у у атмосфери широм света, а 2019. је била друга најтоплија година у историји. Све прогнозе су да ни следећа неће заостати.
РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ: СРБИЈИ СТИЖУ ОЛУЈНИ УДАРИ! Ево које крајеве ће ударити и до када ће трајати!
Славољуб је савладао НАОРУЖАНОГ Горана и СПАСИО ДЕЦУ у Великој Плани, а сад ће добити НАГРАДУ која му мења живот
Света Гора прославља 800. година од рукоположења Светог Саве
Очекује се да ће средином 21. века у низијским областима Србије у току године просечно бити 15-20 дана више са температурама преко 35 степени Целзијусових у односу на климатске услове 20. века.
- Ове јесени скоро све од почетка октобра имали смо ситуацију са температурама које значајно превазилазе вредности које су очекиване за ово доба године, као и значајан дефицит падавина још од августа. Иако је ово топло и суво време вероватно пријало већини грађана, Србија је последњих неколико месеци била у озбиљној суши која је донела многе главобоље пољопривредницима, а и сигурно значајно допринела и брзини ширења и обиму пожара на југу Србије – истиче Ђурђевић.
Очекује се да ће средином 21. века у низијским областима Србије у току године просечно бити 15-20 дана више са температурама преко 35 степени Целзијусових у односу на климатске услове 20. века.
- У области јужне Европе у будућности ће доћи до смањења падавина, а у централној и северној до повећања. Област овог прелаза у промени падавина пролази кроз централну Србију, па се зато предвиђа да Војводина неће искусити смањење падавина које ће бити заступљено у јужним областима наше земље – изјавила је метеоролог Ана Вуковић, професорка Пољопривредног факултета.
ШТЕТА ОД 6,5 МИЛИЈАРДИ ЕВРА
Последњих седам година у Србији биле су рекордно најтоплије, са изузетно благим зимама, а оно што нас очекује наредних година и деценије вероватно је понављање и учесталост екстремних догађаја.
- То значи да ће бити екстремних олуја са високим локалним падавинама и градом, што може у појединим деловима изазивати бујичне поплаве, учесталију опасност од суша, топлотних таласа и слично – наводи Вуковић.
Честе суше на југу Србије узрокују проблеме пољопривреди и смањење садржаја воде у тлу, због чега се повећава ризик од шумских пожара. Топлији климатски услови погодују и преносиоцима одређених болести, попут грознице Западног Нила, док биљке све чешће нападају штеточине и болести неуобичајене за наше поднебље.
- Од 2000. укупне штете од екстремних климатских и временских услова, чији се интензитет и учесталост могу довести у везу са осмотреним климатским променама, процењене су на око 6,5 милијарди евра – истиче Ђурђевић.
ИСТОЧНА И ЈУЖНА СРБИЈА НАЈРАЊИВИЈЕ
Србија је релативно мала земља да бисмо видели неке велике разлике између региона кад је реч о промени климе.
- Углавном сви могу очекивати даљи пораст температуре, повећан број топлотних таласа и њихов интензитет, чешћу појаву суша, али са друге стране и интензивирање падавина, на планинама мање акумулације снега и скраћивање сезона са снежним покривачем, чешће неуобичајене временске обрасце. Тако области које су поред река биће под већим ризиком од поплава, области које су више фокусиране на пољопривредну производњу биће по ризиком од економских губитака због суша и тако даље – навео је он.
Што се тиче Војводине, климатске промене донеће тамо знатно више екстремних топлотних таласа, што је штетно за привреду и здравље људи.
- Источна, али и јужна Србија су идентификовани као најрањивији региони у Србији на климатске промене због структуре становништва, услова за живот и делатности којом се баве. За разлику од Војводине, ови региони ће бити и под великим утицајем смањења падавина током летње сезоне, што значајно утиче и на водене ресурсе – указује Вуковић.
ПАНОНСКА ПУСТИЊА? ИПАК НЕ
Иако је глобално загревање све интензивније а ниво мора у порасту, стручњаци истичу да се неће догодити драстични сценарио претварања Панонске низије у пустињу или море. Да би Панонска низија постала пустиња потребно је толико смањење годишње количине падавина да се изгуби вегетациони покривач.
- То неће бити случај - каже Вуковић.
- Али, са климатским променама доћи ће до знатног повећања евапотранспирације, што може довести до исушивања земљишта. Такође, смањивање количине летњих падавина утицаће на продужење сушне сезоне. Суво земљиште је подложно ерозији ветром. Немарно коришћење пољопривредног земљишта може довести до губитка плодности земљишта, садржаја хумуса, што га чини растреситијим и такође више подложнијим ерозији - додаје.
Због овога је неопходна хитна адаптација пољопривредне производње климатским условима и смањењу ризика од екстремних временских догађаја.
- И поред чињенице да Панонска низија неће постати пустиња или море, последице климатских промена су довољно озбиљне да би требало да се искрено запитамо да ли идемо у добром правцу – указује Ђурђевић.
НЕДОСТАТАК ВОДЕ КАО БУДУЋИ ПРОБЛЕМ
Укупна количина годишњих падавина није значајно промењена током последњих деценија у нашој земљи, међутим и поред овог клима у нашој земљи све више добија карактеристике суве медитеранске климе, са дугим и топлим летима и смањеном количином падавина током топлијег дела године, што условљава учесталу појаву суше. Ови дефицити падавина на годишњем нивоу међутим бивају надокнађени интензивираним екстремним падавинама. Овакав тренд ће се наставити и у наредних неколико деценија.
- У том случају, суша као она из 2012. када је принос кукуруза био мањи за 50 одсто и који је средином 20. века био догађај који се могао очекивати једанпут у десет година, постаће нешто што се може очекивати осам пута у десет година, што је довољно забрињавајуће - каже наш саговорник.
Стање с подземним водама може постати врло проблематично, посебно на југу земље.
- Тренутно има првих назнака да можемо говорити о њиховом смањењу у централној и јужној Србији и у том смислу треба посебно водити рачина о њиховом коришћењу, јер ситуација може постати значајно неповољнија у будућности – упозорава Ђурђевић.
Са њим се слаже и наша друга саговорница која додаје да су подземне воде природни ресурс који се споро обнавља и веома је осетљив на климатске промене и на нерационално коришћење.
- Под утицајем климатских промена предвиђа се изузетан пад у обнављању подземних вода. Хитно је потребно предузети мере да се смањи удео коришћења подземних вода, што је могуће заменити коришћењем из акумулација – каже Вуковић, додајући да је недостатак воде потенцијално велики будући проблем Србије.
ШТА УРАДИТИ?
Наша земља не може спречити климатске промене али може да на својој територији ублажи њихове негативне последице, што подразумева адаптацију.
- Србија је потписница Париског споразума и најбољи сценарио за наредних неколико деценија био би испуњавање истог, али и увођење амбициознијих мера – повећања производње енергије из обновљивих извора, првенствено ветра и сунца – указује Ђурђевић.
Париски споразум предвиђа заустављање пораста средње глобалне температуре на два степена, а како је планета већ топлија за један степен у односу на пре-индустријски период чак и у случају најповољнијег сценарија очекује нас један степен више до средине овог века, а самим тим и климатске промене.
- Уколико Париски споразум не буде испуњен, данашњи екстреми ће постати уобичајено стање, а у том случају можемо очекивати и појаву још екстремнијих и разорнијих догађаја, који ће функционисање савременог друштва ставити на озбиљан тест, као и нормално функционисање биљног и животињског света – закључио је Ђурђевић.
Међутим, и грађани могу нешто да ураде по питању климатских промена, истиче професорка Вуковић.
- Веома је важно развијати свест народа о важности проблема климатских промена и имплементацију овог знања у редовно образовање - каже Вуковић, додајући да то треба да постане наша свакодневница.
- Генерално гледано, грађани се могу радије одлучити за коришћење обновљивих извора енергије, као што и самоиницијативно бацају ђубре у канте за смеће или воде рачуна о рециклажи.
"Свети Мрата снег до врата" Данас ће се ЗНАТИ КАКВА НАС ЗИМА ЧЕКА, а ЈЕДАН ОБИЧАЈ испоштујте за НАПРЕДАК у кући
Да ли ће "ЛЕДЕНА ЛЕПОТИЦА" ПРЕЖИВЕТИ климатске промене? Угрожена ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА! (ФОТО/ВИДЕО)
СРПСКА ТРАГЕДИЈА: Овако је настала једна од наших најтужнијих песама "Димитријо, сине Митре"
ВАЖАН ПРАВОСЛАВНИ ОБИЧАЈ: Да ли знате шта представљају и зашто су битни УКРАСИ НА СЛАВСКОМ КОЛАЧУ?
ФОТОГРАФИЈА КОЈА ЈЕ СВЕ ДИРНУЛА У СРЦЕ: Дечак клекнуо поред пса и пустио га под свој кишобран (ФОТО)
БОНУС ВИДЕО: ЗАСТРАШУЈУЋ ПРИЗОР Не, ово није депонија, ово је ОКЕАН ОД ЂУБРЕТА (ВИДЕО)
