ПОТРАГА ЗА ИВАНОМ ИЗ СОМБОРА ТРАЈЕ 26 ГОДИНА: Дао ћерки чоколаду, причао с комшијом и нестао - његова мајка (94) не губи наду
Он је нестао у јануару 1996. године у Бајским виноградима у Суботици.
У Србији се трага за више десетина особа, а најдуже за Иваном Николином, из Колута код Сомбора, фудбалером и тренером Спартака, који је нестао пре 26 година.
ШТА РАДИТИ АКО ЈЕ ОСОБА ЗА КОЈОМ СЕ ТРАГА СТРАНИ ДРЖАВЉАНИН ИЛИ АКО СЕ ИЗНЕНАДА ПОЈАВИ? Адвокат дао одговоре на важна питања
ДА ЛИ МОЖЕТЕ ДА ОТВОРИТЕ БОЛОВАЊЕ СА ПРИВАТНИМ НАЛАЗОМ? Ковид "десетковао" запослене у Србији, ево где их је највише
МАТЕЈ ЈЕ ТАЧНО ЗНАО КУДА ТРЧИ?! Траса кретања се поклапа са НАВИГАЦИЈОМ до овог места!
Тачно толико ће бити следеће недеље, тачније 19. јануара, а његова мајка Анкица, иако су јој очи избледеле од чекања још не губи наду. Па макар да син, ако се пронађе после њене смрти, буде сахрањен до ње, због чега је оставила свој ДНК.
Анкица сада већ има 94 године, а скоро три деценије је провела трагајући са својим сином. У том трагању је остала сама након што је преминуо супруг, а увек се обрадује када се неко пронађе.
- Моја прва и последња мисао је син Иван. Све подсећа на њега. Писма, фотографије, плакета "примерног војника", ситнице које ми је доносио са путовања, ручно израђени украси за кућу, изговорене речи. И, тешко подносим што се нико више не ангажује у потрази за њим - почела је пре скоро две године причу бака Анкица Николин, која нема на која врата није закуцала не би ли нешто сазнала о свом сину.
Он је нестао у јануару 1996. године у Бајским виноградима у Суботици. На себи је имао тренерку, а могао би да се препозна и по младежу на врату, десно. Те године напунио би 41 годину, а у јуну ове би напунио 67 година.
По занимању је машинбравар, иначе спортиста, голман фудбалског клуба "Спартак" из Суботице. Након што је завршио активну каријеру био је тренер "петлића", подмлатка истог фудбалског клуба. Имао је породицу. Супругу, сина (16) и ћерку (12). Живели су у породичној кући коју су градили уз помоћ родитеља, а око које је он био пуно ангажован.
На дан када је нестао, Иван је дошао са тренинга, одложио плаћене рачуне, почастио ћерку и њену другарицу чоколадом и обавио неке кућне послове.
- Ништа није слутило на нестанак. Виђен је последњи пут у поподневним сатима код ограде суседне куће. Разговарао је са комшијом, активним војним лицем. Никада се ником није јавио - рекла је ова неутешна мајка.
Иван никада није имао обичај да оде на неколико дана од куће. Насупрот томе, баш је био привржен својој породици.
- Био је одговоран на послу, добар тренер, добар друг и сарадник - каже ова Буњевка, која се у Краљевину Југославију доселила из Мађарске.
До пре 10 година, за својим сином, трагала је са супругом Матијом, којег је упознала у Батинској бици, и којег је неговала као рањеника. Имала је свега 15 година. Он је рањен 1944. године у Батинској бици. 2011. године је увенуо од туге за сином.
- И Матија је био спортиста и фудбалер. Иван је од њега наследио тај спортски дух. Имам и ћерку Катарину, она је у Канади, удата је. Када је Иван нестао, причало се да је отишао у иностранство, али то није истина. Он никада није желео да оде у иностранство јер је био активни фудбалер. По завршетку каријере, тренирао је друге, а неки од његових пулена постали су репрезентативци - испричала је бака Анкица.
Након што је Анкици преминуо муж, на спомен плочи уклесан је и Иванов лик као спортисте, како би се ту положили и његови посмртни остаци када се и ако се икад нађу.
- Све више бледи нада у мом срцу да је Иван жив. Пре неколико година смо припремили и гробно место за њега уз оца. Зато сам и затражила од Вишег јавног тужилаштва да ми узму ДНК узорак у случају да се некада пронађу Иванови посмртни остаци да се имају са чим упоредити - каже она.
