СУТРА ЈЕ ВАРИНДАН: Важно је на овај дан испоштовати два ОБИЧАЈА како бисмо сазнали каква нас ГОДИНА ЧЕКА
Сутра празнујемо Вариндан, дан свете Варваре, хришћанске мученице и светитељке.
Сваког 17. децембра кува се традиционална "варица", сеје божићна пшеница, поштују се одређени обичаји, а постоје и посебна веровања!
Психијатар упозорава: Стрепња и неизвесност у доба пандемије воде у благу депресију
СТИЖЕ НАМ ПРАВА ЗИМА? Познати српски метеоролог објавио детаљну временску прогнозу!
Сахрањен архимандрит Георгије: На вечни починак га испратило неколико стотина људи (ФОТО)
Света Варвара, позната и као Света Барбара, хришћанска је мученица и светитељка. Православна црква прославља је 17. децембра, а сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара...
Обичај налаже да се сваког 17. децембра у плитке тањириће или саксије сеје жито које ће да озелени до Божића. Ако је жито бујно, година ће бити родна и добра. Стога ово жито лепо негујте како би вам година била благородна. Осим сејања жита, сутра обавезно кувајте жито за ручак или за десерт.
Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито - варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, верује се да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.
ОВАКО СУ ВАРИЦУ КУВАЛИ НАШИ СТАРИ
Састојци: пшеница кукуруз вода ораси мед
Напомена:
количина пшенице и осталог материјала је по сопственој жељи. На слици је варица са 1/2 кг пшенице, 250 г кукуруза, 250 г ораха и 6 кашика меда.Пшеницу и кукуруз налити водом (за 2 цм да пређе преко материјала) и оставити да преноћи. Наредног дана налити чисту воду и на смањеној температури кувати 2-2,5 сата (док течност не испари, а зрна омекшају). Додати мед и исецкане орахе, промешати и служити.
У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години. У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница. У новија времена, зрна пшенице се натопе и ставе на тањирић или у чинијицу па кад пшеница порасте изнесе се на божићну трпезу.
Света Варвара живела је у 3. веку, у време римског цара Максимилијана. Отац јој је био по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старешине области, где девојка храбро призна да је хришћанске вере и да се никада неће поклонити идолима.
Због таквих њених речи, ставише је на муке, најпре је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна - једном га је погодио гром и скончао је у мукама. На икони се св. Варвара представља у обичном тадашњем женском оделу са крстом и митром у руци, а њене чудотворне мошти чувају се у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
