СУТРА ЈЕ ВЕРСКИ И ДРЖАВНИ ПРАЗНИК: Да ли знате који и зашто га славимо?
Од 2019. године 24. мај се обележава као државни празник
Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Од 2019. године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе, коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице.
ДР КОН УПОЗОРИО НА МАЈМУНСКЕ БОГИЊЕ! "Морамо упозорити становништво - пратимо ситуацију"
ДАНАС ЈЕ СВЕЧАНО ОТВОРЕН ОБНОВЉЕНИ ДЕЧИЈИ ВРТИЋ У БРЕСЈУ: Леп кутак за тридесеторо малишана
"ЋУТИ, ЈЕВРЕЈИНУ, ОВО ЈЕ МОЈ ПАТРИЈАРХ!" Глумци у ВИДНО АЛКОХОЛИСАНОМ СТАЊУ делили авион са верским поглаваром!
Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. Дан словенске писмености представља велики, симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.
Ћирило и Методије били су два брата, рођена у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима и тако научио словенски језик.
По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Кирило. У Цариграду су саставили словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчког на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умноћене црквене књиге давали су свештеницима који су наставили рад на просвећивању.
На Папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом и Наумом који су саставили писмо ћирилица.
Ћирило и Методије остали су упамћени као „словенски апостоли“, који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Обичаји
Поред тога што су установили писменост међу словенским народима, Ћирило и Методије имају врло важну улогу у православном хришћанству. И поред многобројних тешкоћа, мучења и невоља, ова браћа из Солуна нису одустала од свог циља упознавања људи са вером и ширењем писмености.
Обичаји налажу да све послове по кући треба да оставите за други дан, јер се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.
