СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО У БОЛНИЧКОМ ХОДНИКУ: Прича две пријатељице са онкологије расплакала Србију! (ФОТО)

На свом Икс профилу "Овца са педигреом" једна Тијана, написала је читав низ објава о пријатељству са женом са којом се заједничким снагама борила против свог, али и против њеног канцера. Својом објавом одржала је лекцију правог другарства, поштовања и храбрости.

-Ја сам већ писала о мојој Ани, али мислим да вам ово никад нисам рекла...Ану сам упознала на Институту за онкологију и радиологију у Београду. Исто смо годиште. Касније се испоставило да нам се ћерке знају невезано за нас две. Имала је дугачку косу до струка. Моја је била кратка јер ме је рак већ ошишао пар месеци раније.

Кликнуле смо на прву у оном ходнику. И стално смо биле заједно, смејале се, бодриле једна другу. Мени је била друга операција, њој прва. Ја сам имала поштедну, она је остала без дојке. На степеницама смо размениле бројеве телефона и од тог новембра 2014. Ана ми је уписана у именик као "Ана с*са", а ја код ње "Тијана леви груд".

Наставиле смо контакт, јер су њој предстојале терапије које сам ја пар месеци раније прошла. На телефонској линији смо биле често, јер она живи у Београду, а ја у Трстенику.

Ни њу ни мене живот није мазио, али мислим да сам ја у једном тренутку била у горем стању од ње (психичком), што њој није промакло. Ваљда су сви они месеци мог јуначења дошли на наплату. Знала је да сам јако лоше и само је рекла 'пакуј ствари и дођи код мене на 2-3 дана'.

Речено, учињено. Са торбом стижем на БАС, чека ме човек који ме познаје и чија је прва реченица била: 'Јао Тићо на шта личиш' (забринуто). Никада мршавија, испијенија, без живота у себи. Депресија на максимум. Да. Како се аутобус приближавао Београду, мени су се само сузе сливале низ лице (за оне које не знају, претходних 17 година сам живела у том граду, тако да је код мене све било свеже и стресно).

-Тада се ломим на милион и један комадић-

Ана ме чека испред зграде, јер је 'пакет' морао бити предат у руке, ја полунасмејана и полужива излазим из кола, прилазим Ани, она шири руке и прихвата ме у загрљај, и у том тренутку ја се ломим на милион и један комадић. Кукам из гласа, смуљујем се јој се из руку и буквално се спуштам на асфалт. Без могућности и снаге да устанем.

Ана том типу одмахује да ме преузима, он добацује да га зовемо ако буде требало. И одлази. Нас две полако до њеног стана, и ту почиње тежак задатак - опоравити ме, вратити ме у нормалу. Моја Ана је знала како са мном треба да ради. Полако, корак по корак. У том неком периоду, мој друг из Аустрије је долазио за Србију. И он, који никада није Ану видео, само је слушао о њој, тражио је да је чује и види на видео позив. И тако се, после тог разговора, мој боравак од 2-3 дана продужио на 2 недеље, јер је то била његова молба да ме он покупи од ње кад буде долазио, и врати мојој кући.

Ја сам се у том периоду довољно стабилизовала да сам била спремна и способна да се вратим кући. Остале смо у контакту, увек ту једна за другу. Дуго се нисмо виделе, и не чујемо се често, али то су она пријатељства, кад се чујете после сто година, схватате да прекида није ни било.

Када је моја ћерка, тада тинејџерка изразила жељу да оде до Палмотићеве да поразговара са стручњацима, јер сам ја због даљине била спречена, Ана је само питала 'у колико сати где треба да будем' и са мојом ћерком отишла до клинике. Све је прошло добро, да не правим посебан осврт на то сада....

-Заједно смо победиле болест и живимо живот-

И као што рекох, Ану сам упознала у једном од најстрашнијих ходника једне од најстрашнијих болница, али ми смо повезане и дан данас. Заједно смо победиле болест и живимо живот. Овог пута ћу ја бити та са косом до дупета (она фура фазон кратке косе и много јој добро стоји) и овог пута неће бити нервних сломова и ваљања по асфалту, него вриске од среће и упознавање са моја два мала анђела, мојим унучићима, Тадијом и Ђурђом, и да наставимо неке разговоре уз кафу које нисмо стигле да испричамо.

Моја Ана, моја жена змај, снага и ослонац", закључила је она на крају.

"Прича за сузе и радост у исто време, дивно", гласио је само један од многобројних коментара испод ове дирљиве приче.

Извор: Србија Данас/Блиц