СВЕ ТАЈНЕ УЖИЧКЕ 15: Тито и Слоба живели у истој вили, 80 година касније наследник здања има важну поруку!
Плац у Ужичкој улици припадао је пре Другог светског рата индустријалцу Милошу Савчићу, а његов праунук бори се за њу и дан данас.
Агенција за реституцију недавно је донела првостепено решење о враћању половине куће у Ужичкој 15, где је некада била резиденција Јосипа Броза Тита.
Од око 75.000 захтева за враћање имовине одузете после Другог светског рата, решена је 61.000.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/01/22/tan2021-1-22_10756423_3.jpg?itok=UYbecOZC)
СРБИЈА БЛИЗУ МАГИЧНЕ БРОЈКЕ: Наша земља друга у Европи по стопи вакцинације, четврта у свету!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/03/01/goci_bend.jpg?itok=PCuH2G7l)
ГОРИ ТРЕНДИНГ! Неће Гара да прими вакцину, не признаје светску медицину! Гоци бенд насмејао песмом о "Вакцини" (ВИДЕО)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/379887/profimedia-0512346127.jpg?itok=d4w-uErU)
КАКО ЋЕ БИТИ НАКОН ЗАКЉУЧАВАЊА - НЕШТО СЕ ВЕЋ ЗНА: "Дежа ву", живот током ванредног стања и полицијског часа!
Плац у некадашњој Румунској, данас Ужичкој улици припадао је пре Другог светског рата индустријалцу Милошу Савчићу. На њему су 1934. године подигли вилу његова кћерка Јелица и зет грађевински инжењер Александар Ацовић који је, као један од 1.300 каплара, прешао Албанију и борио се на Солунском фронту.
Породице Савчић и Ацовић избачене су 17. априла 1941. са свог имања и никада касније нису ушле у његов посед. Били су међу првих 100 талаца на Старом Сајмишту, пре него што је отворен Јуденлагер Семлин. Милош Савчић је исте године и умро, а после рата вила је конфискована.
У њу се тада уселио Тито, а касније је била и резиденција Слободана Милошевића која је бомбардована 1999. године.
Наследници Савчића поднели су преко 100 захтева за враћање зграда и вила у Београду, индустријских комплекса, банака, осигуравајућих друштава, цементара, рудника, бања.
- Ми смо свуда где, по закону, где се налази отета имовина у државним рукама, они су дужни да врате. Ако не, ми захтевамо да се уведе и супституција јер једноставно да се изједначи ниво достигнутих права у односу на верске заједнице и на закон о холокаусту, тако да треба сви људи у Србији да се једноставно третирају по закону и по уставу - сматра Владимир Лешић, праунук Милоша Савчића, председник "Удружења Српска лига".
Они наследници који не могу да добију имовину у натури добиће 15 одсто процењене вредности онога што је одузето.
Омогућити враћање што већег дела у натури
- Наша настојања у будућем периоду иду управо у том смеру да се кроз квалитативне измене закона омогући враћање што већег дела имовине у натури, у новцу. Заиста нико нити очекује нити може да тражи на неки начин да буде задовољна и једна и друга страна - истиче Миле Антић из Мреже за реституцију.
Нагласио је да је много важна дефиниција шта може да се врати у складу са законом или оно што је са одређеним административним препрекама уведено да се не може вратити а у ствари се може вратити. То су, истиче Антић, огромне површине пољопривредног, грађевинског и шумског земљишта.
Агенција за реституцију је сачинила 3.500 решења о праву на новчано обештећење, а од тога је 1.800 правоснажно.
"Половина за натуру, половина за обештећење"
- Сва решења која буду правоснажна до 30. јуна ове године, биће исплаћена идуће године - најављује Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
Додаје да је то добро решење јер, како је рекао, држава онда може да зна тачно колики износ материјалних средстава треба да одвоји да би исплатила своју обавезу.
- По нашим статистикама гледајући како иду ствари биће скоро половина за натуру, половина за обештећење с тим што желим да напоменем да су у не малом броју предмета донета делимична решења о враћању у натури а део ће бити обештећен - објашњава Секулић.
Укупна сума за новчано обештећење одузете имовине, како је законом дефинисано, не може бити виша од две милијарде евра.
Постоји и ограничење да износ по старом власнику и по подносиоцу захтева, не може да пређе 500.000 евра.