СЛАВИМО СВЕТУ МУЧЕНИЦУ АКВИЛИНУ: Преживела је смрт и од тада њене мошти чине чуда која није могуће објаснити
Српска православна црква данас слави свету мученицу Аквилину.
У својој седмој години мала Аквилина већ је била потпуно упућена у прави живот хришћански, а у десетој години она је толико била пуна божественог разума и благодати Светога Духа, да је с великом силом и ревношћу проповедала Христа својим другарицама.
"НОСИО ЈЕ ЦРВЕНУ МАЈИЦУ, ЦРНИ ШОРТС И БЕЛЕ ПАТИКЕ" Огласио се отац несталог Марка (17) - МОЛИ све за помоћ
НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ СА "СВАДБЕ ВЕКА" Ражнатовићев телохранитељ открио: Аркан је почео да се дере, реаговало обезбеђење
ВЕТАР ПРЕВРНУО КАМИОН У СРЕМУ! Снажно невреме чупало дрвеће, невиђени ХАОС након лепог времена (ФОТО)
Када наста Диоклецијаново гоњење, неко достави Аквилину царском намеснику Волусијану, звероподобном човеку. Волусијан нареди најпре да је шибају, потом да јој усијану шипку прободу кроз уши и мозак. До последњег часа девица Аквилина слободно и јавно исповедаше Христа Господа; а када јој мозак и крв почеше тећи из главе, она паде као мртва.
Намесник, мислећи да је Аквилина уистини мртва, нареди те је изнесоше ван града и бацише на ђубриште, да јој тело пси изеду. Но ноћу јави јој се ангел Божји и рече јој: "Устани, буди здрава!" И девица устаде, и би здрава, и дуго уздизаше благодарствену хвалу Богу, молећи Га, да јој не ускрати довршити мученички подвиг. "Иди, биће ти, како молиш!" чу се глас с неба.
И Аквилина пође у град.
Капија градска сама се пред њом отвори, и она дође и уђе, слично духу, у двор намесников и јави се намеснику пред постељом његовом. Намесник беше обузет неисказаним ужасом, видећи живу девицу, за коју држаше да је мртва.
Сутрадан по његовој наредби џелати изведу Аквилину, да је посеку мачем. Пред посечење девица се на коленима помоли Богу и предаде дух свој. Џелат јој мртвој одсече главу. Њене мошти давале су исцељење многим болесницима.
Беше светој Аквилини дванаест година од рођења када пострада за Господа. А пострада и увенча се венцем мученичким 293. године.
