СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ: По старом веровању, данас морамо бити посебно ОПРЕЗНИ ако дође до ГРМЉАВИНЕ, а води ни случајно НЕ ПРИЛАЗИТЕ

Сматра се да је рођен између 293. и 298. године у Александрији или чак оближњем граду Даманхуру у долини Нила.

Атанасије Велики је посвећен вери од раног детињства. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, као ђакон архиепископа Александра. Писао је "Символ вере" који је на сабору усвојен.

Својом ученошћу и благовешћу, умногоме је допринео прихватању хришћанке вере. 

Након смрти Александра, изабран је за архиепископа Александријског и звање је задржао преко 40 година.

Током целог живота био је мета јеретика. Гонили су га цареви Констанције, Јулијан и Валенс, епископ Јевсевије Никомидијски, са још многим другим.
Од њих је бежао у Рим,  крио се у приватним кућама верника, бунарима, па чак и гробовима.

Године пред смрт је провео мирно, као пастир.

Зарад Христове љубави, његова душа је поднела клевете и прогоне неверника и изашла победоносно. Светог Антонија поштовао је као духовног оца, код ког је радо одлазио по савете.

Умро је 373. године, а мало пре тога рукоположио је епископа Петра као свог пријемника.

На југу Србије постоји легенда да је Светог Атанасија ђаво кушао, прерушен у лепу девојку, која га је мамила да се одрекне Бога.
По легенди, прозрео је превару и затражио од ње да му покаже моћ тиме што ће скочити у мали ћуп, који је он, након њеног чина вешто затворио и бацио у море. Предање говори да је ћуп дуго плутао, док га рибари нису пронашли и отворили. 

По народном веровању, на данашњи дан се посуде држе чврсто затворене, јер чим загрми, ђаво помисли да долази свети Атанасије, и ускочи у отворене "ћупове".

На данашњи дан воденице не раде, јер се сматра да на овај празник ђаво вреба у вировима, те воденичари посебно празнују.