СВЕТИ ЛУКА, СВЕДОК ХРИСТОВИХ МУКА: Сутра славимо светог јеванђелисту

Свети апостол Лука родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У време Христове делатности на земљи, свети Лука је дошао у Јерусалим, где се срео са Христом лицем у лице, и био сведок његових чудесних дела.

Јеванђеље по Луки

Сматра се да је Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље у Новом завету написао око 60. године. По Лукином опису, Исус је отеловљење идеала грчког савршенства о којем је сањала грчка душа – лепоте и доброте.

Још је Данте истакао да је Лука “писац Христове доброте”.

Живопис

Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао икону Исуса Христоса, Богородице и апостоле Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Македонији и другим земљама.

Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.

Обичаји 

На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца "затеже", кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи.

У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села.

У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на гледа каква ће зима или година бити.

У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.