ТУЖАН ДАН ЗА ПРАВОСЛАВЦЕ: Пре 428 година спаљене су мошти Светог Саве на Врачару
На данашњи дан 1594. године Турци су у Београду спалили мошти Светог Саве, првог српског архиепископа.
Синан паша хтео је да спали кости на што већем месту, како би што више грађана могло да види ломачу и застраши их.
ДА ЛИ СТЕ ЈЕ ВИДЕЛИ? Нестала Анђела (13) из Врбаса, очајни родитељи упутили апел грађанима
ОБРАЧУН КОД САБОРНЕ ЦРКВЕ: Мушкарац са мотком у руци напада возаче (ВИДЕО)
ОПРЕЗ! РХМЗ УПОЗОРАВА: Скоро СВИ градови Србије у наранџастом! ОВО радите како бисте се заштитили
На данашњи дан 1594. године Турци су у Београду спалили мошти Светог Саве, првог српског архиепископа.
Посмртни остаци једног од највећих српских светитеља, првог архиепископа СПЦ, били су сахрањени у манастиру Милешева. Међутим, после једног устанка Срба против Турака, тадашњи Синан паша је тражио да се мошти пребаце у Београд и тамо спале, за казну.
Испоставља се да се на месту на којем је данас храм Светог Саве на Врачару десило поменуто спаљивање, јер у списима стоји да су мошти изгореле на брду Врачар. Али, у то време, Врачар није био толико велики и сматрало се да је то место где је Свети Сава спаљен заправо - данашњи Ташмајдански парк.
Тамо где је сада храм налазила се, наводно, мочвара, а на Славији се некада пецало, јер је ту била бара. Прича се да је Синан паша дошао Цариградским друмом (данас Смедеревски пут), да спали Савине мошти.
Синан је хтео да спали кости на што већем месту, како би што више грађана могло да види ломачу и затраши их, и управо је то место било центар свега, одакле се све могло видети.
Ипак, почетком 19. века Глигорије Возаревић, човек који је најзаслужнији за оснивање Народне библиотеке, мислио је да је пронашао место спаљивања, јер је на периферији нашао непознати дрвени крст. Заменио га је новим 1874, а цео крај је добио назив "Возарев крст". Данас се тај крај зове Црвени крст.
Али, ту није крај приче, јер је Одбор за подизање Храма Светог Саве одлучио да се објекат подигне на врху Врачара, где се сада налази највећа православна светиња на Балкану, верујући да су ти спаљене мошти, јер се и одатле види добар део Београда.
Шта је права истина, можда никад нећемо ни сазнати, али треба имати на уму да је током 19. века Ташмајдан био градско гробље, где је кнез Милош и направио цркву, недалеко од места спаљивања, познатију данас као црква Светог Марка, посвећену свом сину Марку.
Принц и монах
Светитељ Сава први је у низу светитеља из лозе Немањића кога велича Српска православна црква.
Слови и за утемељивача наше средњовековне државе, дипломатије, просвете и културе.
Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студеница, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве.
Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Као младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191).
Убрзо, 1192. или 1193. године, Растко је побегао на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон, где је добио име Сава.
Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој Гори.
Аутокефалност српске цркве
Године 1219. Сава Први Српски је убедио васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије.
Васељенски патријарх Манојло Први Цариградски је именовао Саву Првог за првог архиепископа Србије.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог ходочашћа у Свету земљу, преминуо је у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. године.
Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав Први.
Оставио је више писаних дела - зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба.
Његова најзначајнија писана дела су "Житије Светог Симеона", "Карејски типик", "Хиландарски типик" и "Студенички типик" и "Законоправило".
