ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ: Ово су обичаји за ЗДРАВЉЕ, СНАГУ и СРЕЋУ (ВИДЕО)
Један је од најзначајнијих српских владара, најмлађи син властелина Завиде, отац Светог Саве, ктитор, одани бранитељ православља...
Српска православна црква слави данас Светог Симеона Мироточивог, односно великог жупана Стефана Немању - оснивача династије Немањића, владара, ујединитеља и творца "независне српске државе".
ДАН КАО СТВОРЕН ЗА УЖИВАЊЕ: Пред нама натпросечно топао петак, али у суботу следи изненађење!
СКУПШТИНА СРБИЈЕ ОДЈЕКИВАЛА ОД АПЛАУЗА Погледајте на који начин су посланици поздравили редитеља "Даре из Јасеновца" (ВИДЕО)
СРПСКЕ КАМИОНЏИЈЕ ИСПАШТАЈУ НА ГРАНИЦИ ЗБОГ "ДАРЕ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": Хрвати им пишу казне према непостојећим законима?
Стефан Немања, велики жупан Рашке, рођен је у Рибници на Морачи, у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је нечим што се у нашој историографији популарно зове источним српским земљама.
Тадашњу српску државу успео је да прошири, активно се борио против хришћана богумила и осталих "јеретика", односно оних који су имали различито виђење Христа од званичне верзије тада већ шест деценија подељене Хришћанске цркве. Због тога се и Стефан Немања сматра родоначелником Српске православне цркве.
Умро је на данашњи дан 1199. године. Следеће године је канонизован. Његове мошти су точиле свето миро, па је због тога и назван Свети Симеон Мироточиви.
Године 1196, четири лета пре упокојења, одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори.
Упокојио се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег просветитеља Светог Саву.
Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини. Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.
Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише наш најстарији и највреднији језички споменик - Мирослављево јеванђеље.
Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе - славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.
На данашњи дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом.
По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити. Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.
Народни обичаји кажу да би стога на овај дан требало да се помолите светитељу за неустрашивост, здравље и снагу ваше деце, а уколико то учините искрено и од срца, Свети Симеон ће вам услишити молбе.
