СВЕТИЊА КОЈА ОДОЛЕВА ВЕКОВИМА: Све тајне манастира Јошаница, немог посматрача српске историје
Манастир Јошаница, десетак километара удаљен од Јагодине, једна је од српских светиња чија се изградња везује за време владавине кнеза Лазара Хребљановића
Манастир Јошаница, десетак километара удаљен од Јагодине, једна је од српских светиња чија се изградња везује за време владавине кнеза Лазара Хребљановића.
Потрага за балансираним животом је могућа мисија: Откријте мале ствари које ће вас учинити срећним
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Велики скок новооболелих у Београду, букнуло ново жариште на југу Србије
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Још 1.968 оболелих, преминуло 14 лица: Када ће доћи до попуштања мера у Србији?
Међутим, нема поузданих доказа ни о времену градње, ни о томе чија је задужбина. Са колено на колено се преносе две верзије, све три подједнако (не)поуздане. По оној која становницима околних села звучи најлепше, манастирска црква задужбина је кнеза Лазара и он се у њој венчао са кнегињом Милицом. О венчању кнежевског пара зна се тек толико да је оно обављено 1353. године.
За изградњу цркве у клисури између брда Равни гај и Чукара наводно се одлучио зато што је у току лова на том месту, несрећним случајем, ранио Јована Синаита, монаха који је подвизавао у пећини испод брда Шареник.
По другој верзији, светињу је подигао неки од великаша, себи за задужбину. На једној од сачуваних фрески свети Димитрије је у друштву властелина за ког се претпоставља да би могао да буде ктитор.
На основу те фреске, односно имена светитеља, поједини историчари који се баве изучавањем тог периода српске историје сматрају да је црква била посвећена светом Димитрију а да би на композицији могао да буде Дмитар Јакшић. Јакшићи су чувена српска великашка породица, која је у првој половини 15. века управљала Јагодином или неким крајем у њеној ближој околини.
Најстарији писани трагови о Јошаници дело су турских руку из 1521. које га бележе као манастир посвећен светом Николи. Из каснијих писаних трагова да се закључити да је светиња више пута страдала и обнављана. Што се види и по унутрашњим зидовима цркве на којима је већина фрески уништена.
На основу доступних чињеница зна се да су средином 16. века у манастиру боравила два калуђера, да је страдао крајем 17. века и да је обновљен 1786. године.
Међутим већ следеће године избио је један од бројних аустријско-турских ратова. Аустријска војска је 1789. заузела Београд и запретила продором дубље у територију Србије.
Наравно, то је изазвало комешање у народу, многи Срби су пожурили да помогну хришћанској војсци у обрачуну са исламским варварима. По обичају, у знак одмазде, Турци су палили и жарили по Србији, одводили робље и палили светиње.
У пламену џихадиста страдале су многе светиње па и Јошаница.
Рат је завршен 1791. године потписивањем Свиштовског мира. Исте године народ је почео са обновом манастира.
Питање је да ли је обнова била приведена крају кад је избио Први српски устанак. И Турци су опет похарали манастир Јошаницу. Који је у другом устанку био место једног значајног догађаја. Наиме, у њему су1815. године одржани мировни преговори између кнеза Милоша Обреновића и владике Мелентија, са српске и Али паше, са турске стране.
Седамнаест година касније, вероватно и због тог догађаја, а и угледа који је манастир имао почетком 19. века, кнез Милош је Јошаници поклонио три звона.
Покрај цркве постоје и два манастирска конака. Старији и већи саграђен је у 18. веку а данашњи изглед добио је 1885. године. То је једноспратна грађевина са доксатом, у стилу орјенталне архитектуре. Последњи пут обновљена је 1991. и у њој се налазе библиотека и манастирска архива.
Последњи пут значајни радови на обнови цркве изведени су 1851. године, кад је дограђена припрата, која је због дотрајалости срушена 1946. године.
Свакако је занимљиво да у српско-турском рату вођеном 1876. и 1887. године конак и цели манастирски комплекс били војна болница.
Остало је записано да је унутрашњост цркве имала живопис "као Каленић и Љубостиња". До данашњег дана огромне површине живописа страдале су понајвише због влаге, која је изазвала отпадање малтера и материјала од којих су фреске насликане. У олтарској апсиди и наосу цркве сачуване су фреске из 15. века.
У порти цркве налази се споменик српским ратницима изгинулим у два Балканска и Првом светском рату, као и неколико гробних места. У једном од њих почива кнез Милоје Теодоровић, војвода левачки, који је у оба српска устанка командовао српском војском из Јагодине и околине.
