Сви у Србији су добили ОВАЈ ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВ: Ево шта је потребно да урадите АКО СЕ ПОНОВИ!

Насртљиви телефонски продавци зову у рано јутро, за време одмора, често и пошто тражите да вас једном за свагда избришу са списка и више не зову.

Осим што упорно, често и агресивно узнемиравају грађане, иду дотле да траже податке о броју чланова домаћинства, годинама и занимању, на шта немају право. Уколико бисте и ви били толико упорни, та фирма би могла да плати казну и до два милиона динара.

В.Ж из Београда жали се да га упорно зову из једног сервиса за климу иако он уопште нема клима-уређај у стану. Такође, не желе да открију одакле им број телефона.

- Не знам с којим правом ме зову. Неколико пута су тражили мог преминулог деду. Мука ми је више од њих – жали се он.

Иако ни Закон о трговини, ни Закон о заштити потрошача не забрањује продају на даљину, законски су тачно одређени услови докле трговци смеју да иду. То значи да, ако вас из једне фирме зову телефоном и нуде одређени производ, а ви им стриктно кажете: „Не желим више да ме зовете“, то више не сме да се понови.

По Закону о заштити потрошача, уколико фирма упорно наставља да зове и поред тога што сте им рекли да нисте заинтересовани за њихове производе и услуге, то представља насртљиво пословање, недозвољени и кажњиви облик понашања привредног друштва.

Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС), каже да је законом јасно прописано како потрошачи могу да се заштите од упорних комерцијалних телефонских позива.

- Онај ко зове у комерцијалне сврхе мора одмах да се представи, да каже одакле зове и да истакне да је то позив у комерцијалне сврхе. Потрошач тада може да одговори да не жели да слуша даље и ту се разговор завршава. Ако поново уследи исти кмерцијални позив, потрошач може да каже да не жели више било какве позиве од њих. Уколико би се позиви и после тога наставили, инспектор би имао основа да против такве фирме покрене поступак, а казне у том случају иду и до 2 милиона динара – истиче Николић и апелује да потрошач треба да овакво насртљиво пословање пријави инспекцији, која је дужна да реагује и прекршајно казни починиоце.