ПИК ТЕК СЛЕДИ: Расте број болесних у Србији! Вирус је озбиљно уздрмао грађане
Домови здравља се пуне.
Пик вируса, који већ дуже време пуне амбуланте у Србији, тек се очекује, а раст ће бити приметан већ након неколико дана по повратку деце у школске клупе, с обзиром на то да је инкубација код свих тренутних респираторних инфекција кратка. У медијима се говори да је у нашој земљи у току тридемија, међутим др Славица Марис, начелник Јединице за заразне болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду.
ПРЕДСЕДНИК ИСПУНИО ОБЕЋАЊЕ! Дом здравља на Врачару добио први мамограф: "Жене ће имати најсавременију терапију"
Медицинска опрема вредна 15 МИЛИОНА ДИНАРА коју је донирао НИС стигла у Дом здравља ГРАДОНАЧЕЛНИК Ђурић: Трудимо се да Нови Сад буде град без баријера (ФОТО)
Три бела ЗЛА - Лоши су поздравље, од њих страдају највише КРВНИ СУДОВИ
Поред грипа, односно обољења сличних грипу, короне, и великог кашља, она издваја и респираторни синицијални вирус (РСВ), који се везује за децу до две године, а који је, међутим, претходних дана у Београду регистрован и код старијих од 65 година, као и код тинејџера.
Др Марис, упоређујући прву и другу недељу јануара, каже да се у последњој седмици бележи повећање оболења сличних грипу, а да је са друге стране пад акутних респираторних вируса. Наводи да су бројке стабилне, и да се не дешава ништа што није уобичајено за ово доба године.
- По питању актуелне епидемиолошке ситуације у вези акутних респираторних инфекција и сумње на грип у Београду, током претходне недеље, у периоду од 8. до 14. јануара укупно је регистровано 13.871 оболела особа са акутном респираторном инфекцијом, и 531 са обољењем сличним грипу. Код обољења сличних грипу је уочено повећање у односу на прву недељу јануара за 10,2 одсто, а код акутних респираторних инфекција бележи се смањење за 9.7 одсто. Све ове инфекције, односно у обољења слична грипу, која су повећана за 10,2 одсто, могу се сврстати инфекције које су узроковане другим вирусима који тренутно владају код нас, а који су присутни у Београду. То су респираторни синицијални вирус (РСВ), аденовирус, риновирус, вирус параинфлуенце, метапнеумо вирус и вируси прехладе, а то је корона вирус тип 1 - објашњава др Марис.
Према њеним речима, током претходне недеље, било је доста потврђених случајева оболевања од обољења која су слична грипу.
- Током претходне недеље на територији Београда у 8 узорака је потврђено присуство грипа и то у 5 брисева вируса типа АХ1, у 2 брисева вируса грипа А нетипизирани, у једном брису субтип АХ3. И даље на територији Београда немамо изолован грип тип Б, али у Србији га имамо. Када говоримо о инфекцији изазваној САРС-ЦоВ-2 вирусом, односно короном, у претходној недељи, у односу на прву недељу јануара, уочено је значајно смањење броја новорегистрованих случајева оболевања од короне за 51,6 процената. Тако да је претходне недеље на територији Београда укупно 220 новооткривених потврђених случајева, а у првој недељи јануара 455. Ово је знатно мањи број оболелих у односу на крај новембра или почетак децембра, када смо имали на недељном нивоу на територији Београда и око 1600 оболелих - наводи др Марис.
Додаје да је више разлога утицало на смањење броја оболелих - распуст који још траје, затим то што је пуно грађана отпутовало ван земље, а и нема толико дружења у колективима.
Раст са завршетком распуста
С повратком ђака у школске клупе, ситуација ће се променити.
- Очекујемо пик, не само ковида, већ и осталих акутних респираторних инфекција од наредних неколико недеља када се деца врате у школске клупе. Ово је уобичајени период када се јављају акутне респираторне инфекције, ове бројке апсолутно нису алармантне, оне су стабилне. Сваке године у овом периоду се региструју ове инфекције. Тако да, заиста, нема разлога да се паничи, већ треба да се придржавамо свих мера, да смањимо ризик од преношења ових инфекција.
- С обзиром на то да се све акутне респираторне инфекције преносе капљицама, које се избацују гласним говором, кијањем, кашљањем, директним контактом и преко контаминираних заражених предмета, преко радних површина али и преко руку. Уколико имамо на рукама узрочнике ових инфекција, када дирамо нос, уста, очи, можемо и на тај начин пренети ову инфекцију. У овом периоду је и препорука да јачамо имунитет здравом и правилном исхраном, довољним уношење витамина и минерала. Ја преферирам свеже воће и поврће, не толико суплементе, али, наравно, свако од нас зна како је навикао и како је њему најбоље.
- И, потребно је довољно сна, тај одмор је веома важан. Потребна је и физичка активност. Ево, сад имамо, ипак, боље време, те треба што више проводити напољу на отвореном простору а избегавати боравак у затвореним просторима где има већи број људи јер је већи ризик од ширења ових инфекција. Апсолутно треба избегавати контакт са особама које су оболеле, које имају неке симптоме акутних респираторних инфекција. Неопходно је што чешће прање руку, нарочито након респираторне хигијене, значи током кашљања, кијања ставити марамицу преко уста и ту марамицу одмах одложити у канту, никако држати по рукама или стављати на сто, или на неке друге површине које можемо и на тај начин контминирати простор - објашњава наша саговорница.
Сваког дана нови оболели од великог кашља
Каже да је велики кашаљ и даље актуелан, да се сваког дана региструју нови случајеви оболевања.
- Закључно са прошлом недељом, укупно је на територији Београда, од јуна месеца прошле године до 14. јануара ове године, регистровано 556 случајева оболевања од великог кашља. 68,7 одсто је комплетно вакцинисано, невакцинисаних је било 7 одсто, непотпуно вакцинисаних нешто мање од 6, а непознати статус је имало 18 одсто. Ако говоримо о узрасној групи која је највише заступљена међу оболелима од великог кашља, то су тинејџери узраста од 10 до 19 година и они чине 70 одсто свих оболелих. Ови најмлађи, од 0 до 4 године, чине 10 одсто оболелих, узраст од 5 до 9 година 6 одсто, а старији од 20 година 14 одсто. Обољење је регистровано у свим општинама на територији Београда, али највише на територији општине Земун - око 23,6 одсто свих новооткривених оболелих. Затим са општине Вождовац, а затим следе општина Чукарица, Звездара и Палилула. То су општине са највећим бројем регистрованих оболелих од великог кашља - каже др Марис.
Да ли је грип надвладао корона вирус?
На питање да ли је грип надвладао корона вирус ове сезоне или нам се само тако чини др Марис каже да се не може тако рећи. Напомиње да, да бисмо рекли да је епидемија грипа у Београду, треба да буде преко 1000 оболелих од обољења сличних грипу на недељном нивоу, а сада је упола мање.
- Прошле недеље смо имали 531 особу оболелу од обољења сличних грипу. Нису сви лабораторијски потврђени. Рекла сам да смо имали 8 лабораторијски потврђена случаја оболевања од грипа прошле недеље. И они су у ових 531, али ту имамо и друге вирусе. Да бисмо рекли да је епидемија грипа на територију Београда, ова бројка на недељном нивоу треба да буде преко 1000. Видите, ми имамо, заиста, упола од тог броја.
- Оно што нам одскаче од свега тога, то је пертусис, односно велики кашаљ, који годинама уназад нисмо имали у оволиком броју, нарочито не у епидемијској форми као што сада региструјемо. И, сада је све помешано. Имамо респираторне вирусе, не само ковид, већ и грип, и респираторни синицијални вирус, који се јако често изолује и који се углавном везује за оболевање деце узраста до две године, али се он среће и код старијих. Током прошле недеље изоловали смо овај вирус и код старијих од 65 година, и код деце тинејџера. Значи, он је распрострањен. Само је питање колико често се тестирамо на све ове остале вирусе. Најчешће се тестирамо на грип због доступности тих тестова. Највише података имамо за грип и тачно можемо да кажемо који је тај број новодијагностикованих у току те недеље - објашњава др Славица Марис.
С обзиром на све, др Марис каже да ми немамо тридемију, већ више болести.
- Ако бих требала да издвојим које су те болести, то је ако гледамо од вируса - ковид, грип, респираторни синицијални и од бактеријске то је пертусис - појашњава шта нас чека са повратком деце у школу:
- Само враћање у школске клупе, у колективе, повећава ризик од ширења ових инфекција, тако да очекујемо пораст броја оболелих у неком наредном периоду, с обзиром на инкубацију, која је кратка и која за већину ових акутних респираторних болести износи од 1 до 3 дана. Да ли ће то бити одмах на почетку следеће недеље или друге недеље од повратка у школе, видећемо, али свакако је пик јављања и грипа и акутних респираторних крајем јануара и почетком фебруара. Тако да очекујемо пораст броја оболелих.
Грип се разликује
Све инфекције су сличне, па је јако тешко на основу првих симптома болести одредити о ком вирусу је реч. Према речима др Марис, једино се грип разликује.
- Он почиње нагло и једноставно нас обори са ногу. Остали симптоми су исти, углавном и за велики кашаљ. Код њега су први симптоми у том првом катарлном стадијуму јако слични прехлади - кијање, цурење из носа, бол у грлу, благи кашаљ, може се јавити повишена температура. На основу тих симптома не можемо рећи да ли је велики кашаљ или је неки други вирус, али можемо рећи ако кашаљ траје дуже од две недеље, и ако имамо нападе кашља који се погоршавају нарочито ноћу, и који могу бити праћени зацењивањем. То је знак да се, без обзира на то што немамо лабораторијску дијагностику, морамо обратити лекару и укључити антибиотике, јер се велики кашаљ, ако бактеријска инфекција лечи антибиотицима - подсећа др Марис.
Каже да још није касно за вакцинацију против вируса грипа, и подсећа да након вакцинације мора проћи минимум две недеље да би се створила заштита, те да је у том периоду неопходно чувати се од респираторних инфекција.
- Када говоримо о пертусису, компонента за велики кашаљ је у програму обавезне вакцинације. Она је у склопу петовалентне вакцине. Вакцинацијом се обухваћена деца узраста од два месеца. Вакцина иде у три дозе са размаком од минимум четири недеље. Прва ревакцинација иде након годину дана од комплетне вакцинације, односно у другој години живота. А друга ревакцинација је код деце пред полазак у школу. Они који нису вакцинисани треба да започну са вакцинацијом, а они који су започели само да наставе.
- Да напоменем да вакцина за пертусис нема доживотно већ ограничено дејство, штити од 5 до 10 година. Зато имамо и највећи проценат оболеле деце и тинејџера, јер су њу деца у највећем проценату примила управо у другој години живота. Тек од прошле године је уведена друга ревакцинација против компоненте пертусиса пред полазак у школу - рекла је др Марис.
За крај, скреће пажњу да у дечијим колективима тренутно има јако пуно варичеле и да је велики број епидемија у предшколским установама због ње, а да она пуно обара имунитет, па се лако добију и друге инфекције.
- Варичела баш пуно обара имунитет. Потребно је доста времена за опоравак.
Извор: Србија Данас/Ало
