ТЕШКО ЈЕ ИЗБРИСАТИ УСПОМЕНЕ И СЕЋАЊА: Како данас живе лица избегла у ЗЛОЧИНАЧКОЈ ОПЕРАЦИЈИ "ОЛУЈА"
Пре 25 година почетком августа 1995. године српско становништво које је живело у Републици Српској Крајини задесио је пакао.
Четвртог августа у пет часова ујутру прве гранате пале су на Книн, а након четири века постојања Српске Крајине, сви припадници српског становништва су протерани.
За само 48 сати, подручје Книна, како су тадашње хрватске власти рекле било је "етнички чисто".
СТИХОВИ МЛАДОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА БУДЕ ГОРЧИНУ "ОЛУЈЕ": Миливој преживео етничко чишћење Срба пре 25 година (ВИДЕО)
"Српска несрећа биће коначна" Трагичне речи Добрице Ћосића док је посматрао егзодус народа у операцији "Олуја"
Кад и Хрвати схвате да су били злочинци током "Олује": Зверства јединице "ЛУЧКО" Срби никада неће заборавити (ВИДЕО)
Најтежа и најмрачнија ноћ обрушила се на српско становништво, без најаве и без објашњења.
Уместо изласка Сунца из сна су их пробудили бљесци бомби и граната, мирис паљевине и плач деце и мајки.
Након само неколико сати, млади, стари и деца нашли су се у својим аутомобилима и тракторима са оно мало ствари које су могли и стигли да прикупе.
Тада је започео пут у непознато. Пут ка Београду, у ком су нашли уточиште и нови дом.
250.000 Срба било је принуђено да тог судбоносног јутра остави све иза себе. Своју прошлост, детињство, посао, па и цео живот.
Једна ноћ променила је њихов ток живота заувек. Неки од њих успели су да се врате у Книн и Лику као повратници, а неки су остали у Србији и изградили нове успомене и сећања, јер су им стара принудно отета.
Данас обележавамо 25. година од операције "Олуја" и злочина над српским становништвом у ком је убијено чак 1.869 особа, а више од 250.000 изгубило свој дом.
Где су они данас?
Након више од две деценије, део избеглих Срба и даље живи у нашој земљи. Како наводе из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије за портал СрбијаДанас, почетак је увек најтежи, а много људи тада није имало код кога да остане нити да преноћи.
- Република Србија је за сва лица која нису могла сама да обезбеде смештај код рођака или пријатеља, обезбедила смештај у колективним центрима, којих је тада било преко 700. У тим колективним центрима било је смештено близу 60.000 избеглица. Сва деца су те јесени укључена у васпитно образовни систем Републике Србије, а избеглице су добиле могућност лечења и запошљавања - наводе из Комесаријата за избеглице и миграције за портал Србија Данас.
Иако је велики број избеглица добио статус држављана Републике Србије након овог догађаја, 8.000 особа које су дошле из Хрватске тог августа и даље нема српско држављанство.
- Када је у питању држављантсво, 460.000 избеглица из бивше СФРЈ до данас је добило статус држављана Ребулике Србије, међутим стицање држављанства ипак је одлука сваког појединца засебно, и потребно је поднети захтев - објашњавају из Комесаријата за наш портал.
Како они наводе, када је у питању финансијска ситуација и посао избеглих особа у "Олуји", имају право да раде и школују се исто као и било који други грађанин Србије.
Иако је много времена прошло од овог немилог догађаја, из ове организације наводе да им се особе које су дошле у Србију и даље често јављају са неким проблемима.
- Ми се првенствено бавимо пружањем помоћи и услуга оваквој популацији, па тако свакодневно имамо контакте са њима, и трудимо се да им помогнемо што више можемо - закључују из Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије за портал СрбијаДанас.
Иако постоје организације које су ту да пруже подршку и помоћ сваком избеглом лицу, неке успомене тешко је избрисати и променити, оне ипак остају дубоко у њиховим срцима и сећањима.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ ПРОГОНА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ: Александар Вучић је Србији спасао душу
"Гранате лете, тела у кукурузиштима, прва станица Приједор" Један дан "Олује", а као да је вечност била!
ПСОВАЛИ ГА И ЈУРИЛИ ПО АУТОПУТУ, ХТЕЛИ СУ ДА МУ ЧЕСТИТАЈУ ОЛУЈУ: Путовање једног Србина кроз Хрватску (ФОТО)
"Олуја" се не стишава, а 25 година је прошло: Епизода ратног вихора коју никада нећемо заборавити
ЧЕГА СЕ ПАМЕТАН СТИДИ, ХРВАТ СЕ ПОНОСИ: Какав ли човек мораш да будеш, кад славиш убијање деце и цивила?
