"ТИХИ" ХЕРОЈИ НАШЕ ЗЕМЉЕ! Академци, јунаци и понос Србије - како су се студенти изборили са епидемијом?
Њихово херојство не смемо да заборавимо!
Година која сада званично остаје иза нас била је тешка, мучна, дуга, пуна успона, падова, борбе, али и они лепих тренутака које смо имали за нас саме, за своје најмилије, за повратак у домовину или пак рад на нечему новом. Била је то једна сложена прича за све нас!
СТИГЛА ВАЖНА ДОНАЦИЈА: Дом здравља у Трстенику "богатији" за ново санитетско возило
У НОВУ ГОДИНУ БЕЗ СНЕГА? Директор РХМЗ открива какво нас време очекује наредна три месеца!
"ЖЕЛИМ ДА НАМ СВИМА ЗДРАВЉЕ БУДЕ ПРИОРИТЕТ" Јутјуберка Марија Жежељ честитала празнике читаоцима Србије Данас (ВИДЕО)
Док сви говоре о успесима наших јединих и правих хероја, медицинара, али и државним властима због свега што су учинили за народ Србије, мало ко спомиње ђаке, наставнике, професоре, студенте и њихове борбе.
Њихово херојство не смемо да заборавимо! Ниједна држава у региону, али и свету није тако брзо и са толико успеха успела да оформи и спроведе у дело систем "онлајн наставе".
Иако можемо да се похвалимо овим напредним и великим кораком за нашу државу, успехом наших најмлађих, али и оних старијих, академаца који ће кроз пар година бити понос, образ и част наше државе... Не можемо, а да не споменемо и то, да ни тим маленим и мало већим херојима није било баш лако као што је изгледало.
Два студента, један студент стоматологије који ниже успехе као бисере већ шест година, младић Лазар Л. (24) и Милица С. (22) студент факултета политичких наука у Београду, поделили су са екипом портала СрбијаДанас своју "студентску муку".
На питање како је бити студент у доба корона вируса, Милица и Лазар наводе да и није баш тако лако у моменту када је "поремећен" ритам и рутина на коју су навикли раније током школовања.
- Морали смо да се навикнемо на онлајн предавања, која верујем нису пала лако студентима, зато што је некако много било боље када смо били на факултету и када смо имали интеракцију са професорима уживо. Одлазак у читаоницу нам је био онемогућен, што значи да смо морали додатно да некако поново учимо како да учимо и да нађемо неки баланс како би могли да постигнемо све наше обавезе на факултету, наравно предавањима као и вежбама - рекла је Милица, међутим, Лазар са тим није био баш сагласан, из његовог угла то изгледа овако.
- Екстра! Не идеш на предавања, имаш више слободног времена које мозеш да ускладиш са учењем, али је лоше због тога што немаш вежбе које су есенцијалне за бављење професијом коју сам ја одабрао за будућност - објашњава студент стоматологије.
Милица, студенткиња Факултета политичких наука живи у изнајмљеном стану у Београду, док је Лазар у дому за студенте на Новом Београду, из њиховог угла живот студента у доба короне изгледа баш овако:
- Живот у стану у доба короне није се нешто посебно разликовао од периода када није било вируса, осим што смо наравно више спроводили дезинфекцију, смањили дружења, смањили смо те неке наше групне радове уколико би имали неки семинарски рад. То нам је било онемогућено, тако да смо сад то морали да радимо онлајн, али уз некакву добру организацију смо успели то да постигнемо - објашњава Милица, док Лазар описује тотално супротно.
- На почетку је било очајно с обзиром да смо морали да напустимо домове када је почео карантин, па се после враћали усред карантина да би иселили све своје ствари. Након завршетка карантина је било мало боље и лакше, осим што су посете биле забрањене, журке наравно више нису биле могуће, мада су се свакако, морам да признам, одржавале, али неупоредиво ређе и са мање људи, тако да је све у свему атмосфера у дому била више наклоњена учењу и евентуално дружењу у виду седељки и друштвених игара - рекао је Лазар.
На питање шта им је највише недостајело, одговарају да је то засигурно била слобода, зато што поред свих ограничења, били су спречени да обављају неке свакодневне ствари. Ствари које су им највише недостајале су одлазак у читаоницу, кафа са колегама, излазак у клуб и блиски људи у неком другом окружењу, бољем и ведријем, без короне.
Као студентску занимацију у току полицијског часа, чиме и како су се анимирали, Лазар и Милица одговарају што се тиче занимације у току полицијског часа да је то било врло разноврсно.
- У почетку смо се одмарали од силних журки и прослава, али касније сам кренула да се бавим неким лепшим активностима, како бих некако проводила дане што лепше и квалитетније, радила на себи и не бих дошла у период стагнације. Радила сам доста на свом нефизичком "ја", читала књиге, тренирала, променила исхрану. Живот пре короне нам је био доста брз, а вирус је то нагло успорио. Додатно сам проводила време са својом породицом и то све нас је додатно зближило. Заједно смо гледали филмове, што да сад нисмо имали прилике да радимо, због обавеза како пословних тако и приватних. Надам се да ће ово све брзо да прође и да ћемо се вратити свим нашим нормалним активностима - рекла нам је Милица.
- У време полицијског цаса сам углавном учио, гледао серије и филмове наравно, искористио време да се освежим од брзог и бурног живота у Београду и мало више повео рачуна о свом здрављу у смислу исхране и физичке активности која је била саставни део моје свакодневне рутине. Међутим мислим да бисмо морали за лакше превазилажење овог "чудно тешког" периода да захвалимо интернету и чарима данашње технологије уз помоћу којих смо успевали како да "убијемо време" или учимо и имамо предавања преко различитих "гугл учионица" тако и да остваримо контакт са драгим људима преко социјалних мрежа и неких платформи попут Зоом-а и на тај начин успели да потиснемо досаду и депресију које су свакако за неке људе биле "погубније" од короне - објашњава Лазар са друге стране.
Нема сумње да је ово била година пуна изазова и успеха, без обзира на све, година која остаје за нашим академцима само је показала да могу много више, боље и брже од онога што су мислили. А за ону која је пред њима, сигурно ће бити пуна успеха, славља, забаве и правих, лепих, студентских дана.
