У БЕОГРАДУ И ДО 50 СТЕПЕНИ: У овим деловима града биће КАО У РЕРНИ - За све је крив ОВАЈ ФАКТОР, ризици су ОЗБИЉНИ!

Званична температура мери се у хладу, на периферији Београда, у Кошутњаку где се налази главна станица РХМЗ, и то на два метра од тла. Али тамо где већина нас пролази радним даном, по врелом асфалту, температура је много, много виша. Шта ће бити када температура званично буде 40 степени!? А тих 40 степени стиже нам већ колико у петак. Мада и сутра је 39 степени, само степен једна мање од паклених 40.

Такозвана топлотна острва у градовима глобални су проблем, па тако и код нас, а истраживања показују да температура на таквим местима у Београду може да буде и до 7 степени виша него у неким другим деловима града.

С обзиром на то наши климатолози и метеоролози већ месецима упозоравају да је пред нама паклено лето, са температурама и преко 40 степени, може се очекивати да у појединим деловима Београда буде и до неподношљивих 50 степени Целзијусових! 

Шта нам говори мапа урбаног топлотног острва када се преклопи са урбаном матрицом Београда – која су најтоплија подручја у граду, зашто је то тако и какве последице доноси по јавно здравље Београђана и будућу климатску отпорност града?

Топлотно острво је феномен где урбана подручја имају више температуре у поређењу са руралним или природним окружењем. Узрок томе је промена земљишног покривача, намене земљишта и изграђене средине: урбане средине се понашају као сакупљачи топлоте, посебно у летњим периодима, што има различите последице, пре свега по јавно здравље.

Топлотно острво може се мерити на разне начине, а један од бољих је кроз тзв. тропске ноћи (током којих се температура не спушта испод 20 степени Целзијусових).

Тропска острва и последице по здравље

Топлотно острво може узроковати велике проблеме када је у питању јавно здравље становништва. Оне доказано могу довести до здравствених проблема посебно код старије популације и хроничних болесника јер онемогућавају нормалан сан и ефикасно регенерисање организма у току ноћи. Додатно, ефекат топлотног острва утиче и на повећано загађење ваздуха због карактеристике да већа храпавост урбане морфологије успорава струјање ветра.

Београд је по овим параметрима „шампион”, а то врло јасно можемо видети на овој мапи тропских ноћи у Београду, која приказује разлике између просечног броја тропских ноћи у току године од 2008. до 2017. године:

Где су врхови топлотног острва у Београду

Посматрајући карту броја тропских ноћи можемо рећи да је целокупан шири центар Београда укључујући велики део Новог Београда значајно погођен ефектом топлотног острва.

Постоје варијације у просечној температури између одређених централних делова града, али сви они се крећу у распону од 40 до 50 тропских ноћи. Изузетак представљају велике парковске и шумске површине и делови насеља у њиховој непосредној близини, као и токови река.

Нови Београд

Већи део Новог Београда има највише вредности на температурној скали. Као што се може видети на мапи, посебно се издваја шира централна зона: (подручје између Булевара Николе Тесле и Булевара Милутина Миланковића) са 50 тропских ноћи годишње.

Поред централне зоне, на Новом Београду су једнако неповољни услови на подручјима садашњих и некадашњих индустријских подручја (ткз. „браунфилд” локације) – некадашњи индустријски комплекс ИМТ-а и бродоградилиште на Сави, пише портал клима011.

Оно што забрињава је тенденција „инвеститорског урбанизма” на Новом Београду која доводи до нестанка зеленила у новоизграђеним блоковима што само доприноси ефекту топлотног острва. 

Савски амфитеатар и околина Кнез Михаилове улице

Можда изненађује да је подручје Савског амфитеатра има већи број тропских ноћи (чак 50) и од дела најужег центра града око Кнез Михаилове улице (око 40 тропских ноћи).

Комбинација фактора рељефа и изграђености дају објашњење - широко равничарско десно приобаље Саве са надморском висином од 70 до 72 метра је омеђено Калемегданом, теразијском гребеном и сењачком падином је склоно задржавању топлијих ваздушних маса. Ово подручје је одувек било лишено великих зелених површина и природног земљишног покривача, у прво време због железничке мреже и индустријских објеката.

Ево где је најтоплија зона ужег центра града

Подручје омеђено улицама Душанова, Џорџа Вашингтона и Булевар деспота Стефана до Панчевачког моста чине најтоплију зону ужег центра града.

За ову ситуацију је одговорна комбинација више фактора - присуство некадашње железничке мреже која деградира земљиште, затим доста индустријских и лучких постројења уз марину Дорћол и луку Београд. Поред тога, то је густо изграђено подручје са јаким градским саобраћајницама.

Теразијски гребен – изненађење?

Иако су многи претпоставили да је ефекат топлотног острва најизраженији у самом центру града, он је генерално за нијансу блажи од очекиваног. Разлог томе је морфологија терена односно рељеф Београда.

Брдовити шумадијски предео се завршава и додирује панонску равницу управо у Београду, тачније теразијским гребеном и Калемегданом.  Ипак то нису довољно јаки фактори да би значајније неутралисали велику топлоту коју акумулирају бетон и асфалт који доминирају на Теразијском гребену.

Оазе хлада у Београду

Оазе хлада се јасно издвајају на мапи тропских ноћи као зеленија и плавља подручја где је температура у просеку нижа и до 6 степени Целзијусових, односно број тропских ноћи је од 0 до 25. То су све београдске шуме, парк Ушће, Калемегдан и Ада Циганлија. Ово је очекивано с обзиром на то да густа вегетација на неколико начина утиче на мање загревање ваздуха.

Пре свега крошње дрвећа чине једну врсту надстрешнице која својим хладом спречава интензивније загревање подлоге. И сама подлога у парковима и шумама је природна и порозна и већим делом је прекривена густом вегетацијом. Вегетација додатно расхлађује ваздух процесом евапотранспирације, одајући водену пару која смањује топлоту ваздуха.

Приметан је веома позитиван ефекат великих озелењених површина на смањење температуре ваздуха у околној урбаној структури. Ефекат хлађења се може приметити и неколико километара од шуме или парка, па је тако уочљив утицај Кошутњака на „хлађење” Бановог брда и других насеља у близини, или Звездарске шуме на своје урбано окружење.

Извор: Србија Данас/клима011/Др Иван Симић