Да ли Србији прете ерупције вулкана? Стручњаци открили праву истину о тлу у нашој земљи - Чувено језеро крије велику тајну

Трагови те вулканске активности могу се уочити на разним локацијама широм земље, а препознају се по специфичним облицима рељефа.

У интервјуу за "Србија Данас", заменик директора Геолошког завода Србије, дипл. инж. геологије Предраг Мијатовић, говори о вулканским подручјима у нашој земљи, њиховом простирању, последњим ерупцијама код нас, као и о ризицима од вулканских ерупција у непосредној будућности.

Он наводи да су вулканске области оријентисане у правцима север-северозапад и југ-југоисток.

 - Највећа вулканска област у Србији налази се на истоку, у литератури је позната као Тимочки магматски комплекс дужине преко 80 км, на северу прелази у Румунију, а на истоку преко Бугарске до Црног мора. Значајни врхови, остаци некадашњих вулканских купа су Тилва Њагра (Борско језеро), Тилва Мика, Првулове и Страхинове чуке, Кумастакан, Крше Сатули. У Шумадији значајни вулкански центри налазили су се на простору данашњих планина: Рудник (Острвица), Борач, Котленик, Тријеске код Горњег Милановца. У Јужној Србији је планина Радан цео вулкански комплекс са најпознатијим обликом Мркоњски вис, код Врања Грот и Облик. У југозападној Србији околина врха Коритника и села Тријебина.

Вулканска активност била је изражена и на теренима данашње Војводине, а доказана је посредно на основу делова језгра нафтних бушотина.

Наведена подручја у Србији су, међутим, према његовим речима давно угашена.

 - Интезивна вулканска активност на нашим просторима са прекидима траје од горње креде пре 90 милиона година па све до пре 20 милиона година. Најинтезивнија вулканска активност била је у периоду од пре 40 милиона година до пре 20 милиона година. Према досадашњим геолошким истраживањима, код нас последња вулканска активност била је пре око 5,3 милиона година, што значи да се код нас налазе углавном угашени вулкани.

Дипл. инж. геологије Предраг Мијатовић напомиње да праћење вулканске активности у Србији не постоји, али се прати сеизмичка активност коју спроводи Сеизмолошки завод Србије.

Он истиче да је земља у близини активних вулкана врло плодна и погодна за узгајање различитих пољопривредних култура. Наводи да као резултат вулканске активности настаје и један од најкориснијих материјала,а то је зеолитски туф. Како Предраг објашњава, он се не користи само у пољопривреди, већ и у сточарству, фармацији и медицини, под условом да садржи више од 95% клиноптилолита.

- Вулканске области су значајне за индустрију, посебно рударство, у оквиру наших вулканских области и вулкана се налазе наша велика лежишта: бакра, злата, сребра, олова-цинка, лежишта квалитетних глина и грађевинских материјала. У близини наших вулканских центара налазе се и познате бање/лечилишта: Рибарска, Луковска, Јошаничка, Пролом, Врњачка, Врањска, Горња Трепча и Сијаринска - додаје он.

Осврнуо се, затим, и на нама најближе вулкане у Италији.

- Најближи активни вулкани Србији налазе се у Италији (Етна, Везув, Стромболи), угашених вулкана им у делу Средоземног мора око острва Санторини, Миконос. 

Поред вулкана у Италији, поменуо је и ерупцију вулкана на Исланду "Ејафјадлајекидл" која је пре неколико година затворила авио-саобраћај у Северној и великим делом у Западној Европи.