ТРПЕ ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА: Деца на мети насилника - то су најчешће очеви!
У пандемији короне, у односу на предходну годину, према званичним подацима није евидентиран већи број пријава насиља над децом у породици, што упућује на то да су многи случајеви остали непријављени.
На ово упозоравају из институције Омбудсмана за децу РС, нагласивши да је одређени број деце трпио насиље иза затворених врата, без могућности да то и пријави, пише Српскаинфо.
Према подацима центара за социјални рад (ЦСР), лани су 784 детета била жртве насиља у породици. У 2019. регистровано је 836, а годину раније 889 деце жртава неког од облика насиља, кажу у овој институцији.
ОЧЕКУЈЕ НАС НОВА ОДЛУКА! Ево кад ће морати да се прими бустер доза - скраћује се време између примања вакцина
ДОВИТЉИВО НЕМА ШТА: Возач искористио јесен и лишће да сакрије таблице (ФОТО)
САСТАВ МАЛОГ ДАЈА НАСМЕЈАО ЦЕО РЕГИОН: "Школа је најгора ствар, осећам се као у затвору" (ВИДЕО)
Омбудсман за децу РС, Драгица Радовић, истиче да, иако је право детета на заштиту од насиља јасно дефинисано и Конвенцијом о правима детета, Уставом РС и законима који уређују ову материју, статистика нажалост показује да је стварност за многу децу потпуно другачија.
- Њихово право на достојанство, здравље, развој и васпитање озбиљно је угрожено. Насиље над дететом је озбиљан друштвени проблем и данас је један од најчешћих облика кршења основних права и интереса деце - каже Радовићева за Српскаинфо.
Да насиље не престаје с пандемијом, наглашава, потврђује и податак да је 412 породица у којима је евидентирано насиље над децом одраније познато ЦСР због насиља у породици.
- С друге стране, 427 породица одраније је познато по неком другом основу. Дакле, од 784 деце жртава насиља, 754 је евидентирано у породицама које су одраније познате ЦСР због насиља у породици. То потврђује да је 30 деце, или мање од пет одсто, евидентирано у породицама које раније нису имали тај проблем, односно њихов проблем није био пријављен надлежној служби - објашњава Радовићева.
Насиље над децом у породици највише пријављују институције, затим мајке, а најмање деца.
Кад је реч о старосној доби, према подацима ЦСР лани су у више од половине случајева, деца жртве насиља у породици била узраста између седам и 10, те 11 и 14 година. Што се тиче починилаца насиља, у 62 одсто случајева то је отац, у 26 одсто мајка, а у 12 одсто случајева починилац је неко други.
Подаци ЦСР показују да је у 2020. у 37 одсто случајева било присутно психичко насиље. У 32 одсто случајева реч је о занемаривању деце, а у 21 одсто о физичком насиљу. У осам одсто случајева службе су се изјасниле под „остало“, а у два одсто случајева реч је о сексуалном насиљу.
- Свако насиље над дететом за њега је траума с тешким и трајним последицама. Насиље које се дешава у породици у свим његовим облицима представља најтеже облике не само породичног, већ насиља уопште, јер на дете оставља тешке физичке и психичке последице - каже Радовићева.
Додаје да је потребно дефинисати јединствене програме превенције, те обезбиједити континуирану едукацију запослених који раде с децом.
- Такође, потребно је извршити измене и допуне Породичног закона, којима би се, између осталог, адекватно регулисала питања односа родитеља и деце, те овлаштења ЦСР за поступање у конкретним случајевима - поручује Драгица Радовић, омбудсман за децу РС.
ИМАЈУ КОМЕ ДА СЕ ОБРАТЕ
Маја Ковачевић, координаторка рада Плавог телефона, саветодавне линије за децу, каже да је у епидемији број позива и разговора према овој линији два пута већи у односу на исти период лани.
- У 2020. смо примили 3.465, а ове године 8.030 позива. Такође, повећао се и број пријава насиља. Тако је у 2020. примљено шест, а ове године 22 пријаве сумње на насиље над децом - истиче она за Српскаинфо.
Према њеним речима, на поменуту линију најчешће се јављају деца узраста од 10 до 18 година.
- У већини случајева ради се о насиљу у породици, при чему је најзаступљеније физичко и емоционално насиље. Починиоци су углавном родитељи, а жртве су деца. Када је у питању било који облик насиља, дете анонимно може да нам пријави шта му се догађа. Пријаву шаљемо надлежној полицијској управи и ЦСР, а у неким случајевима укључујемо и друге институције. Важно нам је да деца знају да нису сама и да постоје стручне особе, али и организације којима се могу обратити за помоћ и подршку - наглашава Ковачевићева.
