Немилосрдне борбе за вакцине у пуном јеку: Како је то Србија изашла као победник, а ЕУ посустала?
Србија је према кумулативном седмодневном просеку вакцинисања прва у Европи по имунизацији становништва на 100 становника
Док се свет још опорављао од шока након првог таласа коронавируса, а многе земље неспремно дочекивале корона-јесен, Србија је увелико договарала прве испоруке вакцина.
У септембру су текли разговори о набавци преко програма Ковакс, а у октобру је склопљен предуговор са Фајзером, док су истовремено вођени и интезивни разговори са Русијом и Кином. ЕУ је за то време славодобитно изјављивала да су набавку вакцина решили. Испоставиће се да за ЕУ то баш и није тако.
УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ – Компанија Меридиан стипендира најбоље студенте
СРБИЈА СЕ БЛИЖИ ЦИФРИ ОД 500.000! Наша земља заузима феноменалну другу позицију у Европи по броју вакцинисаних
Др Кисић саопштила НАЈНОВИЈЕ ПРАВИЛО: Кризни штаб је донео одлуку!
Колико једна мала балканска земља има снаге да се избори и боље и снажније него друге много моћније од ње, показала је управо пандемија коронавируса која је на неки начин отворила очи свету. Показало се током епидемије да правила "старе даме" Европе у потпуно неочекиваној ситуацији као што је била ова заправо више и не важе.
Још у самом почетку, када је епидемија тек кренула, било је јасно да ЕУ размишља само о себи, до те мере да су чак и неке њене чланице остављене на цедилу. Италија је у једном тренутку остала ускраћена за преко потребне респираторе, а први у помоћ су јој прискочили Руси и Кинези.
Србија је, захваљујући пре свега пријатељству са руским и кинеским народом, од почетка пандемије имала је на кога да се ослони. У кључним првим данима борбе Кинези су дошли да нам пренесу знање које су имали захваљујући томе што је коронавирус код њих први забележен. Србија се у коштац са коронавирусом спремно ухватила - болнице је по потреби стављала у ковид-систем, отворен је Сајам за смештај болесника, потом Арена, направљен систем по ком су се пратили заражени и њихови контакти, ништа се није придавало случају.
У децембру прошле године отворена је и прва ковид-болница у Батајници, јединствена у региону. Изграђена за само четири месеца, са капацитетом од 930 места и то 680 полуинтензивне и 250 интензивне неге, смањила је притисак у "црвеним" зонама нашег медицинског система. Само 17 дана касније отворена је још једна ковид-болница и то у Крушевцу, са местима за 500 пацијената.
Дан након отварања ковид-болнице у Крушевцу, у Србију је стигло првих 4.875 доза Фајзерове вакцине. У нашу земљу су стигле неколико дана пре него што су их добиле земље Европске уније. После Фајзерових, 30. децембра стигао је први контигент вакцина Спутњик В, а онда је 16. јануара стигло милион доза кинеске вакцине Синофарм. Тад је већ било јасно да је Србија сваки потез око набавке вакцина урадила тачно онако како треба, иако је рат за вакцине већ увелико запалио ЕУ.
Право питање за европске пријатеље јесте зашто Европска унија чека на проверу кинеских и руских серума против коронавируса. Да ли је политика јача и важнија од здравља људи? Јесмо ли заборавили да без здравља неће бити ничега?
Немачка јавност свакодневно упућује критике Европској унији јер "није у стању да произведе довољне количине вакцина", а осим тога не одобрава ни употребу кинеских и руских вакцина у ЕУ. Премијер савезне немачке покрајине Баварске Маркус Зедер позвао је чак Европску унију да што пре провери ефикасност руских и кинеских вакцина против корона вируса и одобри њихову употребу.
Светска здравствена организација (СЗО) критиковала је најаву Европске уније о контроли извоза вакцина против ковид-19 произведених у земљама ЕУ и поручила да такве мере могу да доведу до продужења пандемије.
Мађарска, иако чланица ЕУ одлучила је да се угледа на комшију - Србију и да обезбеди себи дозе кинеске и руске вакцине. Иако европска заједница на то не гледа благонаклоно, Мађарска се одметнула од чекања "европски подобне вакцине". Према процени Орбана, када се не би набављале вакцине из Русије и Кине, у Мађарској би до средине марта било довољних вакцина само за 880.000 људи, што је премало за било какво гашење епидемије у тој држави.
Србија је вакцинацију започела 24. децембра у домовима за старе, потом је вакцинисано особље у "црвеним" ковид зонама, а потом је 19. јануара почела масовна имунизација на више од 300 пунктова широм земље. Примера ради, у Хрватској која је чланица ЕУ вакцинација је почела 27. децембра, а БиХ која као и ми није у ЕУ вакцину још није успела ни да добије.
- Почињемо контраофанзиву, почињемо борбу са оружјем у руци, а то је у овом случају вакцина - рекао је епидемиолог Предраг Кон на почетку вакцинације.
Председник Вучић је најавио да ово није све. Иако је Србија наручила досад 6,5 милиона доза вакцина, у току је немилосрдна борба за цепива на тржишту произвођача па се Србија, захваљујући пријатељским односима у земљама у којима се вакцине производе, сналази на друге начине. На тај начин, како председник Вучић каже "захваљујући нашим пријатељима" Србија ће добити још милион вакцина до почетка марта, а до краја марта укупно око два милиона.
О Србији пишу светски медији, немачки посебно који истичу како се једна мала балканска земља снашла у општем хаосу око набавке вакцина и постала лидер у имунизацији свог становништва. Србија је према кумулативном седмодневном просеку вакцинисања прва у Европи по имунизацији становништва на 100 становника и иза себе је оставила Велику Британију. Мађарски медији о Србији пишу са посебним пијететом у вези са за имунизацијом и нашом борбом са короном.
Србија у доба највеће светске привредне кризе изазване коронавирусом бележи, према последњој пројекцији коју је урадила Европска комисија и ММФ, најмањи пад БДП-а у Европи од само 1,5 одсто. Уз ефикасну борбу са короном и велики одзив наших грађана на имунизацију, који се приближава бројци од пола милиона вакцинисаних, са привредом којој није дозвољено да поклекне и уз обиман план владине финансијске помоћи најпогођенијим секторима али и становништву, Србија спремно дочекује излазак из пандемије.
Вакцинација становништва значи не само повратак људи на њихова радна места, већ и брже отварање земље и проток робе и капитала. Растерећује се здравствени систем, грађани осећају сигурност у повратак нормалном животу и излазак из епидемије коначно се види као светло изласка из године која нам је зауставила животе. Људи са више оптимизма гледају у предстојеће пролеће када се очекује да ће Србија, захваљујући вакцинацији, моћи да крене у "нормалу".
Колико је важна за здравље становништва, вакцинација је битна и за опоравак привреде у целини. Осим што пословни људи сада могу почети са планирањем нових привредних активности и опоравка, очекује се и убрзан прилив страних инвестиција што уједно значи и опоравак радних места. У томе ће свакако помоћи и држава кроз властите пакете помоћи, како становништву тако и привреди.
Још једном Србија је показала да, иако финансијски не тако моћна као земље ЕУ, ипак је имала начина да се избори за вакцине за своје становништво јер "не бије бој свијетло оружје, већ бије бој срце у јунака".
