У ОВОЈ ЦРКВИ НЕМА НИ ВЕНЧАЊА НИ КРШТЕЊА! Због легенде о несрећној љубави се годинама поштују ова правила
Настанак самог Вражјег камена и купола прате бројне легенде, а једна од њих везана је опет за ђаволе, иако постоји научно објашњење за формирање овог природног феномена.
На четири и по километра од Трговишта је место Доња Трница, а изнад ње Вражји камен са десетак купа над понором, док на једној од њих, скоро да виси, мала Богородичина црква. Бројни туристи кажу да их ова слика оставља без даха и склони су да купе крај Трговишта упоређеују а манастирима Метеори, ређе и са Ђаволом вароши.
"ПРИПРЕМИТЕ СЕ, ВИРУС ЈЕ НЕМОГУЋЕ ИЗБЕЋИ" Доктори тврде да ниједан талас до сад није овако СНАЖНО УДАРИО
ВЕЛИКА ТУГА! Кућа породице у Земуну ЗАВИЈЕНА У ЦРНО - Марија (16) и Лазар (22) због КОРОНЕ остали без најближих у двадесет дана
ПАНИКА У ПОРОДИЦИ! Ане нема већ ЧЕТИРИ дана, аутомобил којим се одвезла ПРОНАЂЕН код Ковинског моста - рониоци претражују реку!
“Сам поглед са пута из долине оставља без даха, али ништа мање слике нису фасцинантне ни када се стазом крене са друге стране и док се пењете према купама, ”, прича за ЈуГмедиу директор Турстичке организације Трговишта Срећко Димитријевић, који планира да читав потез осветли како би ноћу купе биле блиставе.
Поглед са малог платоа Богородичне цркве пружа се и на мање купе, али и на цео тај крај, па све је то разлог што овде туристи стижу са свих страна.
Црква посвећена Пресветој Богородице налази се на на стени висине 60 метара
“Али само на један дан. Имамо пројекат како ћемо их задржати на више дана јер у Трговишту и околини има шта још да се види”, прича.
Црква је грађена од 1355 до 1375. Године и то је оно што је реалност, као што је и реалност да у њој нема ни венчања ни крштења, све друго везане за њено настајање су – легенде.
Становници околних села су, каже легенда, одлучили да баш поред Пчиње саграде цркву, али им ђаволи нису то дозвољавали. Како су ђаволи били љути јер их мештани нису поштовали, они су читав њихов дневни рад уништавали, па би у току ноћи порушили све оно што би мештани саградили. Али у свом науму нису успели, те је црквица и дан данас остала.
Ипак, много је интересантнија легенда о љубави двоје младих, која се завршила трагично. Сматра се да се баш због те легенде и данас поштује неписано правило да се у Богородичиној цркви на Вражјем камену не организују ни венчања, а ни крштења.
Он је био из богате породице, она из сиромашне. Очекивано, родитељи су били против тог брака. Упркос томе, венчање је ипак било организовано и то баш у црквици на Вражјем камену.
Када су младенци узјахали коње након венчања, према тадашњем обичају, коњ на коме је био младожења је отрчао ка провалији, у коју се заједно са младожењом сурвао, јер се уплашио музике, која је пратила венчање. Видевши то, млада је одмах за својим драгим скочила у ту исту провалију.
Иако је легенда која прати Богородичину цркву на Вражјем камену сведочење о трагичној љубави, постоји веровање да људи који имају проблем са добијањем потомства треба да бораве неко време у овој црквици. Према народном веровању, разлог због кога Бог дарује људе потомством након боравка у црквици јесте успомен на страдале, који су упркос љубави трагично завршили и нису имали потомке.
И настанак самог Вражјег камена и купола прате бројне легенде, а једна од њих везана је опет за ђаволе, иако постоји научно објашњење за формирање овог природног феномена.
Једна од често помињаних легенди о настанку овог природног феномена помиње и ђаволе. Према њој, неколико њих је желело из непознатог разлога да споје обале реке Пчиње и да на тај начин преусмере њен ток. Будући да су били снажни, они су чупали стене које су се налазиле на околним узвишењима. Ипак, у свом науму нису успевали, јер им је временом понестало стена, па су кренули у правцу Кончуљске клисуре. Управо ту су пронашли и највећу стену, узели је и вратили се да још једном покушају у свом науму. Иако нису у томе ипак успели, народно предање вели да је баш тако и настао Вражји камен.
А наука каже да је река Пчиња, која туда протиче, успела давно да просече стену, која се ту налазила. Захваљујући процесу ерозије и денудације, формиране су стене просечне висине око 60 метара.
Баш зато што је река просекла стене, народ овог краја је данашњи Вражји камен називао и Просечник. Ипак, временом се усталио данашњи назив. Можда баш због легенде која прати ово необично место.
