У СРБИЈИ КРИТИЧАН БРОЈ ОБОЛЕЛИХ ОД ГРИПА: Батут инсистира на ВАКЦИНАЦИЈИ - ево које су општине најугроженије
До сада у овој сезони није било смртних исхода који се могу повезати са грипом.
У Србији расте број оболелих од обољења сличних грипа, а према подацима које је објавио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у 52. извештајној недељи, од 26. децембра до 1 јануара, регистровано 7.806 случајева оболевања од обољења сличних грипу, што је благи пораст у односу на претходну извештајну недељу.
Највећи број оболелих регистрован је у узрасној групи од 0 до 4 године, а затим од 5 до 14 година.
СМРТОНОСНА ИНФЕКЦИЈА УЗНЕМИРИЛА ЈАВНОСТ: У свету хара "камиљи грип" - епидемиолог Кон открива да ли имамо разлога за бригу
ГРИП ХАРА НА ОВИМ ЛОКАЦИЈАМА, БРОЈ ОБОЛЕЛИХ РАСТЕ! Ево ко је на удару и које су мере заштите
ЈЕЗИВО! 18 деце умрло због сирупа против грипа, огласило се Министарство здравља
- У овој извештајној недељи највиша стопа инциденције регистрована је у Браничевском, Рашком и Шумадијском округу. До сада у овој сезони није било смртних исхода који се могу повезати са грипом - наводи се у извештају "Батута".
Додаје се да се у Србији региструје се ниска активност вируса грипа и регионална географска распрострањеност.
- До сада су у Републици Србији потврђена сва три типа вируса грипа, АХ1(пдм09), АХ3 и тип Б, са доминацијом подтипа грипа АХ3.
Подсећају да од грипа могу да оболе особе у свим узрасним групама.
- Сезонски грип најчешће узрокују вируси грипа типа А или В. Симптоми укључују изненадну температуру, грозницу, кашаљ (обично сув), главобољу, болове у мишићима и зглобовима, гушобољу и цурење из носа. Кашаљ може бити јак и може трајати две или више недеља. Већина људи се опоравља од температуре, грознице и других симптома у року од недељу дана, без потребе за медицинском помоћи. Међутим, грип може узроковати тешку болест или смрт у групама високог ризика. У посебном ризику од компликација су старији од 65 година живота, мала деца, особе са хроничним поремећајима здравља без обзира на узраст, особе са ослабљеним имунитетом и труднице - подсећају у Институту "Батут".
Најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа је вакцинација против грипа.
Имунизација становништва против грипа спроводи се у домовима здравља на целој територији Србије.
Иако се у Србији региструје оболевање од грипа, за вакцинацију није касно и све особе које се нису до сада вакцинисале у овој сезони могу се вакцинисати.
Како се заштитити од грипа и других вируса који доводе до респираторних инфекција?
Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме и/или знаке респираторне инфекције, тако што ћете:
- избегавати блиски контакт са особама које имају један или више од следећих симптома: температура, грозница, кашаљ, бол у грлу, цурење из носа, болови у мишићима и зглобовима, главобоља и малаксалост. Особе које имају ове симптоме могу бити заражене вирусом грипа или неким другим вирусом.
- одржавати раздаљину/дистанцу од најмање једног метра од некога ко има симптоме симптоме и/или знаке респираторне инфекције и избегавати гужве. Када се дистанца не може одржати, смањити време блиског контакта, што је више могуће, са особама које би могле бити болесне.
- избегавати непотребне посете особа које су болесне.
- избегавати да будете лице у лице са болесном особом, смањити и време блиског контакта када се бринете о особама које имају симптоме и/или знаке респираторне инфекције.
Када држите болесну децу, ставите им браду на раме како вам не би кашљала у лице.
Останите код куће ако сте болесни.Често перите руке
- Редовно прање руку сапуном и водом или употребом средстава за суво прање/дезинфекцију руку на бази најмање 70 одсто алкохола. Редовно прање или дезинфекција руку помоћи ће вам да се заштитите од вируса. Оперите руке сапуном и водом, посебно након што кашљете или кијате.
- Средства за дезинфекцију руку на бази алкохола смањују количину вируса грипа на контаминираним рукама, иако је прање сапуном и водом ефикасније.
- Када се бринете о неком ко има симптоме и/или знаке респираторне инфекције, обавезно оперите руке након што додирнете ту особу и након руковања њеним марамицама или вешом.
- Прање руку не би требало да буде само брзо испирање. Сваки пут треба да траје најмање 20 секунди. Након прања руку сапуном и водом потребно је добро их осушити сувим чистим пешкиром, папирним убрусима за једнократну употребу или сушилом са топлим ваздухом.
Избегавајте додиривање очију, носа или уста.
Вируси се често шире када особа додирне површине или предмете свеже контаминиране секретима дисајних органа инфициране особе, на којима се налази вирус, а потом додиривањем очију, носа или уста.
Одржавајте правилну респираторну хигијену.
У случају кијања и кашљања потребно је покривање уста и носа надлактицом или папирном марамицом коју одмах након употребе треба бацити у канту за отпатке, а потом опрати руке сапуном и водом или употребом средстава за суво прање/дезинфекцију руку на бази најмање 70% алкохола.
Редовно проветравајте простор у коме боравите.
Останите код куће ако сте болесни.
