У СРБИЈИ МЕТЕОАЛАРМ НА СНАЗИ ДО ДАЉЊЕГ! Жива вртоглаво скаче, СТИЖУ ВРЕЛЕ НОЋИ и 28 тропских дана!
Топлотни таласи највише пажње привлаче током лета због изузетно високих температура, међутим они се дешавају и у остатку године.
Због топлотног таласа који траје већ неколико дана и прогнозираних температура блиских 40 °Ц, у Србији је тренутно на снази наранџасти метео-аларм.
Средином 20. века у Србији се у просеку дешавао по један топлотни талас са просечном дужином трајања од шест дана, док данас имамо и до четири топлотна таласа годишње са готово 30 врелих дана. Уколико се такав тренд настави, односно човеченство не уради ништа да успори климатске пормене, дугорочна очекивања показују да бисмо пред крај овог столећа могли имати између 150 и 180 врелих дана у години.
Средином двадесетог века у Србији се у просеку годишње дешавао један топлотни талас (мада су биле честе године и без иједног) а просечна дужина трајања је била 6 дана, да би током последњих 10 година, просечан број топлотних таласа по години износио скоро 4, док је њихово укупно трајање у просеку око 28 дана.
Поред чињенице да су постали чешћи и да дуже трају у Србији су топлотни таласи протеклих година постали и интензивнији. Један од најинтензивнијих топлотних таласа догодио се у јулу 2007. године током којег је забележена и до сада највиша температура од када постоје мерења код нас од 44,9 °Ц 24. јула у Смедеревској Паланци. Недостајао је само 0,1 °Ц да Србија уђе у групу европских земаља у којима је измерено 45 или више, а у коју је ове године ушла Француска током топлотног таласа у јуну.
ВРЕМЕ ЋЕ БИТИ ИДЕАЛНО! Септембар је САВРШЕН за летовање у Грчкој, а ово су ТРИ КЉУЧНА РАЗЛОГА
ОСТАЛИ ЈАКИ УПРКОС ТРАГЕДИЈИ Игор Јурић објавио фотографију са поруком која КИДА СРЦЕ НА КОМАДЕ (ФОТО)
Легија брутално одговорио Перишићу: "ПРОДАО СЕ ЗА КИЛО ЈАГЊЕТИНЕ, ДРАЖЕ МИ ЈЕ ДА БУДЕМ УБИЦА, НЕГО ИЗДАЈНИК СВОГ НАРОДА"
Овај топлотни талас из 2007. који је захватио целу југоисточну Европу, налази се у групи 10 најинтензивнијих топлотних таласа икада забележених на Старом континенту. Иначе он је и један од ретких за које постоји процена утицаја високих температура на здравље људи код нас. Током ове вишедневне епизоде са изузетно високим температурама код старијих особа је забележена додатна повећана смртност од 76% у односу на референтне вредности за то доба године.
Током трајања топлотног таласа посебан допринос негативном утицају на здравље људи имају високе ноћне температуре и оно што је занимљиво је да је, релативно гледано, број тропских ноћи у Србији порастао више него број дана са високим температурама. Током појединих топлотних таласа у прошлости у нашем региону ноћне температуре чак нису ни падале испод 30 °Ц.
Током овог и претходног лета Србију су заобишли најинтензивнији топлотни таласи, а њихов "епицентар" се углавном налазио изнад западне Европе, али то једноставно није никакав индикатор да се њихов број код нас у земљи смањује и да лета постају пријатнија. Штавише, скоро је сигурно да ће у неком од наредних лета доћи до постављања нових температурних рекорда.
Међутим, иако су ова два лета, барем субјективно, због изостанка интензивних топлотних таласа, деловала донекле пријатнија, током њих су постављени неки други "топли рекорди".
Лето 2018. иако је било релативно кишно, посебно током јуна, било је рекордно када су у питању минималне дневне температуре (најнижа измерена температура током дана), које су те године биле изузетно високе. Такође, јун 2019. иако је био "богат" краткотрајним и интензивним падавинама које су изазивале бујичне поплаве, био је рекордно топао по питању минималних температура и заузео је треће место међу најтоплијим јунским месецима у Србији, када се анализирају средње дневне температуре. На скоро целој територији, просечна температура ваздуха била је за 3-4 °Ц виша у односу на просек из средине двадесетог века, што би у метеоролошкој терминологији било окарактерисано као "знатно изнад очекиваних вредности".
Тако да, иако смо у протеклом периоду на неки начин избегли температуре блиске, или преко 40 °Ц, то је можда била само "пука срећа". Са друге стране може бити и да смо се већ на неки начин и навикли на високе температуре током лета, па све испод 35 °Ц за нас је у реду, иако су такве ситуације у прошлом веку биле прилично ретке у односу на данашње стандарде.
Топлотни таласи највише пажње привлаче током лета због изузетно високих температура, међутим они се дешавају и у остатку године.
Врло илустративан пример таквог случаја у Србији је април 2018. године, када су забележена три топлотна таласа само током овог месеца, а одступање средње априлске температуре од просечних вредности из средине двадесетог века је било од 4 до 6 °Ц (у зависности од дела земље). Април 2018. био је топлији него мај из периода 1961-1990.
На овај преседан можемо гледати и као на неко индиректно упозорење, јер овако велику позитивну аномалију, у некој наредној години, можда будемо имали током летњих месеци, а сигурно је да већини не би пријао неки будући јул са просечном температуром већом за 5 °Ц, што би отприлике одговарало ситуацији да скоро целог месеца имамо максималне температуре од 35 , праћене са неколико "екскурзија" преко 40. Иначе несвакидашњост ове априлске аномалије огледа се и у томе да је она значајно допринела да 2018. у просеку буде најтоплија година од када код нас постоје мерења.
ДАМЕ И ГОСПОДО, САМО У СРБИЈИ: Полицијска потера за трактором, као да је болид Формуле 1! (ВИДЕО)
ДЕТЕ СУ НАМ ДОНЕЛИ МОДРО И ИЗМУЧЕНО: Милу (11) скинули са операционог стола, јер је анестезиологу истекло радно време
ОВО СУ СВИ ЗАБОРАВИЛИ: Послушајте Кристијанов дует са ЛЕГЕНДАРНОМ ГРУПОМ од пре 26 година (ВИДЕО)
Оно што са сигурношћу знамо јесте да у будућности лета у нашој земљи неће постати пријатнија. Колико више температуре нас очекују до краја 21. века директно зависи од тога у којој мери ће државе на глобалном нивоу променити свој енергетски систем. Уколико се у наредним деценијама не одустане од фосилних горива, и изостане акција неопходна да се Париски споразум испуни, предвиђања нису охрабрујућа. Анализе за Србију, у случају овог сценарија, показују да ћемо у просеку имати око 4 топлотна таласа више него данас, који ће бити знатно дужи, али и да поједине екстремне године могу бити један скоро па непрекинут топлотни талас. У том случају имаћемо лета током којих се максималне дневне температуре неће спуштати испод 35 °Ц.
Са друге стране испуњење Париског споразума, односно задржавање средње глобалне температуре испод границе од 2 °Ц, је свакако боље решење. Промена ће бити и тада, али ће оне бити значајно мање, што би за Србију значило у просеку два топлотна таласа годишње више него данас.
Једноставно речено, мање "новог" ЦО2 мање топлотних таласа, у супротном, лето из 2019. биће једно лепо сећање како су лета некада била "пријатна".
БОНУС ВИДЕО: УНИШТАВАЛИ ГРАДОВЕ, УКИНУЛИ ЛЕТО: Ово су последице највећих вулканских ерупција на свету (ВИДЕО)
