ЗАРАЖАВАЈУ СЕ СВИ, ОД БЕБА ДО СТАРИХ! Упућено ХИТНО упозорење, расте број оболелих у Србији
Само у Београду за недељу дана је симптом потврђен код 90 особа
У Србији је у претходној недељи, од 29. јануара до 4. фебруара забележен пораст броја оболелих од обољења сличних грипу, показују подаци Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
У тој недељи је, на основу података из популационог надзора над грипом, пријављено 15.110 случајева обољења сличних грипу, што је за 3.000 више у односу на седмицу пре када их је било 12.251. Само у Београду, у истој недељи број ових обољења је скочио за 38 одсто.
Температуре више од 20 степени, а то није ОНО НАЈГОРЕ: Кад видите какво је време било 2012. године, НИШТА ВАМ НЕЋЕ БИТИ ЈАСНО
ПРАЗНИК ПОСВЕЋЕН НАЈМИЛИЈИМА: Један обичај се мора испоштовати за ДОБРОБИТ ПОРОДИЦЕ, како би у вашем дому владали МИР и СЛОГА
ПРОЛЕЋЕ У ФЕБРУАРУ! Данас натпросечно топло за ово доба године, температуре изнад 20Ц - Уживајте до ОВОГ датума јер ће уследити ПОТОП
- У поређењу са prеthоdnоm недељом бележи се пораст броја оболелих од обољења сличних грипу - наводи се у извештају "Батута".
Без обзира на ово, и даље се региструје средњи интензитет активности вируса грипа и регионална географска распрострањеност, на удару су највише три округа.
- Највише стопе инциденције обољења сличних грипу регистроване су у Златиборском, Пиротском и Средњобанатском округу, док су оне највише у узрасу од 5 до 14 година и од 0 до 4 године - показују подаци "Батута".
Када је реч о Београду, у горе поменутој недељи, према подацима Завода за јавно здравље, од акутних респираторних инфекција (АРИ) оболело је 18.939 особа са бројем новооболелих од 1.126,3 на 100.000 становника, а од обољења сличних грипу (ОСГ) 877 са 52,2 новооболелих на 100.000 становника.
- У односу на претходну извештајну недељу (22.01. – 28.01.2024.) број оболелих од АРИ је већи за 24,6 одсто а број оболелих од ОСГ је већи за 38,8 одсто. Међу оболелима од АРИ највише је особа узраста од 5-19 (38,2%), затим од 20 до 64 година (35,7%) и узраста до 4 године (18,2%). Особе старости 65 и више година су биле заступљене са 8 одсто. Од укупног броја особа пријављених са ОСГ највише је, такође, особа добне групе од 5 до 19 година и узраста 30 до 64 - показује недељни извештај овог Завода.
Лабораторијски потврђени случајеви грипа
До сада су, иначе, у Србији потврђени типови вируса грипа: А(Х1)пдм09, А(Х3) и Б са доминацијом подтипа вируса грипа А(Х3).
- Вирус грипа је до сада потврђен на територији Јужнобачког, Колубарског, Мачванског, Јужнобанатског, Средњебанатског, Рашког, Поморавског, Браничевског, Борског, Златиборског, Нишавског, Сремског, Пчињског, Шумадијског, Севернобанатког, Јабланичког, Моравичког, Подунавског, Западнобачког, Севернобакког и Пиротског округа, на територији Београда, и на територији надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица - наводи се у извештају "Батута".
Само у Београду, у периоду од 29. јануара до 4. фебруара, грип је потврђен у 90 узорака. У 56 брисева је био тип А (Х3), у 29 брисева А (Х1) и у 5 брисева вирус грипа А нетипизирани.
Симптоми вируса грипа
Сезонски грип карактерише клиничка слика са изненадним почетком повишене телесне температуре, кашљем који је обично сув, главобољом, болом у мишићима и зглобовима, малаксалошћу, болом у грлу и цурењем носа.
- Кашаљ може бити дуготрајан и да траје две и више недеља. Већина људи који имају грип се опораве унутар седам дана од почетка симптома, али грип може представљати и озбиљно обољење са тешком клиничком сликом, као и могућим смртним исходом, нарочито код особа које су у повећаном ризику од развијања тешких форми болести или компликација. Најучесталија компликација грипа је бактеријско запаљење плућа - подсетили су раније у "Батуту".
Најефикаснија мера превенције грипа је вакцинација и препоручује се свим особама које су у повећаном ризику од развоја компликација да се што пре вакцинишу, при чему се заштита ствара за 2-3 недеље од добијања вакцине. Вакцина се може примити у било које време у току трајања сезоне грипа, чак и кад је вирус почео да се шири у окружењу.
Мере превенције
Поред вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:
- покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се употребљена марамица адекватно одлаже,
- редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола,
- избегавање додиривања очију, носа и уста,
- избегавање контаката са болесним особама,
- у случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима,
- проветравање просторија,
- јачање опште отпорности организма - адекватан режим рада и одмора и исхрана богату витаминима.
(Србија Данас/Telegraf.rs/Љубинка Рачић Ђокић/Пренео: В.М.)
