УМЕТНОСТ, ТРАДИЦИЈА, ШАРЕ, ТКАЊЕ - ПИРОТСКИ ЋИЛИМ: Мајсторице вредних и златних прстију чувају традицију стару годинама (ФОТО/ВИДЕО)
Задруга "Дамско срце" израђује сертификоване пиротске ћилиме по стандарду и врло строгим критеријумима који су дати у Елаборату по коме је извршена Географска заштита имена порекла пиротски ћилим и овлашћени је корисник имена порекла.
Пиротски ћилим једно је од три обележја пиротског краја и има заштићено географско порекло. Његова специфичност је што нема наличје, већ две потпуно исте стране. Поред разноврсне примене пиротских ћилима, велико богатство су шаре које су на њима уткане, а свака од њих има своју причу.
Како је Пирот постао један од најатрактивнијих градова: Градоначелник Васић открива тајну за очување културне баштине у модерно доба (ВИДЕО)
Који је то српски бедем на југу: Погрешно је зову МОМЧИЛОВ ГРАД, а туристи је могу видети и у 3Д ИЗДАЊУ (ФОТО)
Време је да заборавите све пошалице за Пироћанце: Прошетајте градом најбоље гастрономије и природних лепота (ФОТО)
Тај необични симбол пиротског краја од 2002. године има заштићено географско порекло. Као занат, ћилимарство постоји од средњег века, али се интензивно развило у 19. веку, када је три четвртине женског становништва са пиротског подручја учествовало у изради ћилима. У периоду између два рата занат бива потиснут.
Разноврсна је примена пиротског ћилима па се тако може користити за покривање подова, зидова, кревета, као столњак, завеса, па и за израду торби и појасева. Међутим, највеће богатство пиротских ћилима су шаре које су на њима уткане, а свака од њих има своју причу.
У Пироту данас постоји задруга вредних и креативних жена под називом "Дамско срце", која је настала из удружења "Грлица". Оне желе да сачувају од заборава и пренесу млађим генерацијама занат израде пиротских ћилима за који је потребна изузетна спретност, техника и сталоженост.
Сваки урађени комад је уникатан, сертификован, са високом занатском и уметничком вредношћу, а производу се даје 100 година гаранције.
Драгица Ћирић из задруге "Дамско срце" објашњава да се ћилимарство не сме радити како ко жели, не сме да се ради са дебелим предивом, шаре морају имати прецизну димензију, морају имати своју ширину, висину, тачно се зна шта једна шара треба да садржи, од којих ситних шарица може бити састављена.
- У елаборату у ком је извршена заштита географска заштита порекла дати су врло прецизни критеријуми како да се ради један пиротски ћилим, једноставно као и други производи, као качкаваљ, као и пеглана кобасица која ускоро треба да се заштити, дат је правац и смерница ткаљама како да се ради пиротски ћилим - наводи Драгица из задруге "Дамско срце" и додаје да су критеријуми захтевни и тешки, почевши од самог предива.
- Пиротски ћилим се израђује искључиво од вуне овце праменке. То је домаћа пиротска овца и њена вуна је специфична. Она је оштра и има моћ да се преде врло танко, али је врло снажна. Када се стави на разбој и када се нити јако затегну, због њеног квалитета не долази до пуцања, и управо та вуна доприноси томе да пиротски ћилим надживи два човекова живота, може да траје и 200 година и то да се користи, а не да се чува у орману, ако би се чувала, било би и више од тога - наводи Драгица Ћирић.
Из задруге "Дамско срце" наводе да је квалитет у елаборату, сам квалитет израде и производње, те је на мајсторицама остало да се придржавају тога јер је пиртоски ћилим, не само у нашој држави, него далеко ван граница Србије познат управо по лепоти, по ситним шарама, по томе што је танак, има два лица и увек се ради из једног дела.
- Пиротски ћилим има два идентична лица, нема наличје, мора да буде танак, префињен, то није кабаст производ. Шаре у пиротском ћилиму су нежне, ситне, боје су природне. Када дођете на Стару планину у јесен, и све боје које тада можете видети у природи, можете видети и у пиротском ћилиму - говори Драгица Ћирић.
Ткаљи мајсторици потребно је месец дана да изради један квадратни метар пиротског ћилима.
- Само ткање је јако тешко из разлога што су једине алатке у овом процесу производње заправо ћилимаркини прсти и очи. Постоји та једна мала алатка која се зове тупица и она служи само за сабијање нити - говори Драгица и додаје да жена ткаља седи цео дан, исто као што су некада жене радиле, од свитања до сумрака или до следећег свитања да би постигле квалитет и квантитет.
Драгица Ћирић наводи да се данас ради осам сати дневно, али да је положај ткаље остао исти. Потпуно исти - ткаља седи ниско, повијених је ногу, леђа држи усправно, и цео дан ради са прстима, очима и тупицом која има 420 грама.
Такође, додаје Драгица, тупица не одређује квалитет ткања него вештина ударања, вештина како да је спустите и сабијете нити.
- У пиротском ћилимарству ови критеријуми се морају поштовати. Пре свега вуна мора бити танка, опредена и равномерна, и када је узмете тако танку, ви 28 пута морате прелазити са леве на десну страну и да ударате са тупицом да би дошли до исплетеног једног центиметра ћилима - објашњава Драгица и додаје да је зато тако ћилим добар и квалитетан.
Драгица Ћирић додаје да се ћилим не купује због тога што је леп, већ због енергије шара.
- Шаре и нису баш шаре, ми их називамо шарама али то су заправо симболи. Симболи из периода настанка човечанстава. Шаре пиротског ћилима нису дошле пре 500 година или 700 година или у новој ери, већ су старе више хиљада година, још из времена Винчанске културе - рекла је Драгица.
Цена ћилима зависи од занатског и уметничког квалитета, а најважнији критеријум за одређивање цене је сложеност шаре која је на ћилиму.
Пројекат је финансиран из буџета Града Пирота. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
