УМРЛИ СУ СА КЊИГАМА У РУКАМА, НЕ ЗНАЈУЋИ ЗАШТО: Обележен дан сећања на стрељане крагујевачке ђаке

Крај споменика у Шумарицама, поводом 75. година од огромног страдања,  изведена је поема Александра Б. Лаковића из Крагујевца "Гласови неба под земљом", у режији Ђорђа Милосављевића.

Великом школском часу су пристуствовали председник Србије Томислав Николић, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић.

Поштовање према невиним жртвама, исказали су амбасадори Немачке Аксел Дитман, Кине Ли Манчанг, Словачке Дагмар Репчекова, Палестине Мохамен Набхан, Украјине Олександар Александрович, и представници амбасада Француске, САД, Израела, Белорусије и Русије.

Литургију у храму Светих крагујевачких новомученика у Шумарицама служио је епископ шумадијски господин Јован.

Комеморативна манифестација "Велики школски час" у Спомен-парку Шумарице одржава се у знак сећања на 21. октобар 1941, када је немачка окупациона војска убила више хиљада Крагујевчана, међу којима су били и ђаци и њихови професори.

Немачки окупатори су, као одмазду за погибију десет својих војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на 3. батаљон 749. пешадијског пука Вермахта, у Шумарицама 21. октобра 1941. године стрељали 3.000 становника Крагујевца и околних места, међу којима и 300 ученика крагујевачких средњих школа и шегрта, као и 15 дечака, чистача обуће.

Великом часу присуствовала је и Катарина Живановић има 72 године, а у Шумарице је дошла да ода пошту свекру Момиру.

- Он је убијен када је мој муж био беба, и имао тек осам месеци. Моја свекрва Будимка ми је причала да је са дететом у наручју тражила мужа, да га сахрани, али јој нису дали… Касније, након рата, познала је остатке по деловима одеће. И он је остао ту, у заједничкој гробници, са дугима који су страдали - прича Катараина Живановић.

Слободанка Ивезић је дошла да ода пошту своме оцу, Јосифу, који је стрељан када је она била беба од два месеца и 22 дана…

- Мој отац се рано пензионисао, ја сам била пето дете… Пошао је до поште да узме пензију, и тада су га Немци покупили на улици. Сутра је убијен. Имао је 42 године, за собом оставио петоро деце, а ја сам била најмлађа. Не памтим га живог, али чувам фотографију, породичну, која је направљена када сам се родила - каже Слободанка Ивезић.

Иначе, детаље о погрому у Крагујевцу и околним местима у октобру 1941. изнео је и угледни “Њујорк тајмс” који је поред осталог написао:

“... Изведен је масакр над 4.000 Југословена, укључујући и 100 ученика са књигама у рукама, од стране немачких војника у близини града Крагујевца, 21. октобра. Цивили су били погубљени у знак одмазде због убиства десеторо немачких војника. Ниједан од настрадалих цивила није био умешан у убиство немачких војника, и умрли су не знајући зашто. Вођени су у смрт у групама од по четрдесеторо. Дечаци старости 15 год., судије, свештеници, дућанџије и радници убијени су. Стрељање је трајало читав дан... Директор школе, Пантелић, пао је на колена и молио Немце да поштеде дечаке, и када је његова молба одбијена затражио је да буде и он убијен са њима. Та следећа молба му је била услишена.

Родбини није било дозвољено да упуте ни последњи поглед својим настрадалима. Немци су издали саопштење описујући масакр као ‘убиство 2.300 комунистичких бандита‘...“