УПАЉЕН ЦРВЕНИ АЛАРМ! Сваке године Србија изгуби град од 65.000 људи! Драматично упозорење демографа за 2030. годину!

Пред Србијом је велика битка за економски напредак и бољи живот грађана, толико жељен улазак у Европску унију, али и спречавање даљег изумирања нације.

ТРЕЋА ДОЗА ПОСЛЕ ПЕТ МЕСЕЦИ? Данас пада одлука - хоће ли се убрзати имунизација или донети нове мере

ТРЕЋА ДОЗА ПОСЛЕ ПЕТ МЕСЕЦИ? Данас пада одлука - хоће ли се убрзати имунизација или донети нове мере

СРПСКА ВИРУСОЛОШКИЊА РАЗБИЈА МИТОВЕ О ВАКЦИНАМА: Кључ је у бустер дози и у другој генерацији цепива на којима се увелико ради

СРПСКА ВИРУСОЛОШКИЊА РАЗБИЈА МИТОВЕ О ВАКЦИНАМА: Кључ је у бустер дози и у другој генерацији цепива на којима се увелико ради

ЖЕНА, МАЈКА, КРАЉИЦА! Ова храбра девојка (23) породила се код куће у Јабучком риту и на свет донела ШЕСТО ДЕТЕ

ЖЕНА, МАЈКА, КРАЉИЦА! Ова храбра девојка (23) породила се код куће у Јабучком риту и на свет донела ШЕСТО ДЕТЕ

Наша земља је током целог 20. века, осим у периоду балканских и Првог светског рата, бележила пораст броја становништва, а прави беби-бум био је раних педесетих година када се годишње рађало и више од 160.000 малишана. Прошле године рођене су свега 61.692 бебе, што је најмањи број новорођенчади од 1900. године.

Такав тренд се наставио судећи према најновијим подацима Републичког завода за статистику који показују да је од почетка године па до краја августа у Србији рођено 39.965 беба, а преминуло 82.681 особа. Демографи упозоравају да ће природни прираштај у нашој земљи и даље бити негативан и да ће наставити да пада, те да би до 2030. наша земља могла имати свега око шест милиона становника, што је скоро два милиона мање него што нас је било 2001. године на почетку миленијума.

У Републици Србији, у периоду јануар-август 2021. године, рођено је 39.965 беба, што је у односу на исти период претходне године пад од 1,5%. На другој страни, у истом том периоду умрла је 82.681 особа, односно 12.359 или 17,6% више него од јануара до августа 2020.

Демограф др Горан Пенев сматра да је званична статистика обесхрабрујућа и да ће ове године у Србији бити забележени рекордно мали број рађања и рекордно велика смртност.

- Ако се задржи тренд броја живорођених и умрлих у првих осам месеци, негативан природни прираштај до краја године у Србији би могао да буде и преко 65.000 становника. То значи да ћемо остати без становништва једног града средње величине – оценио је Пенев.

Он је, упоређујући најновије податке о природном прираштају са подацима из 2019. године, пре пандемије, рекао да је број живорођених мањи за 6,3 одсто, док је број преминулих повећан за чак 20 одсто.

- Негативан природни прираштај је, у периоду јануар-август, за 35 одсто већи него прошле године, а чак 52 одсто већи него 2019. године. У целој 2019. години забележен је негативан природни прираштај од 37.000, а у 2021. само за првих осам месеци скоро 43.000 становника. Иако у овом тренутку не постоје прецизни подаци о миграционим кретањима, евидентно је да се кроз рекордан негативан природни прираштај интензивира смањење броја становника у Србији - закључио је Пенев.

Руководилац Групе за израду процена, пројекција и других демографских показатеља РЗС Љиљана Секулић подсећа да је још 2002. године, први пут од Другог светског рата, број старијих од 65 година надмашио број млађих од 15 година и да се тај тренд се континуирано наставља.

- Основни разлог оваквог тренда је негативан природни прираштај становништва. Посматрано уназад, од средине 20. века, од 1948. до 1991. године, стално је било више рођених него умрлих и увек је био позитиван природни прираштај, који се јесте смањивао, али је био позитиван. Тек од 1992. године број умрлих је постао већи од броја рођених, тако да је од 1992. до 2020. године у Србији преко 800.000 лица више умрло него што се родило. То је податак који показује озбиљност ситуације - упозорава Љиљана Секулић уз напомену да очекује да ће тај негативан тренд расти и у наредним годинама.

Она сматра да, можда и више од негативног природног прираштаја, на стално смањење броја становника утиче исељавање у иностранство, углавном младих.

- Према резултатима пројекција, базираних на резултатима пописа 2011. у Србији би се у наредних 20 година, само услед негативног природног прираштаја, број становника смањио за око 780.000 - истиче она.

Када је реч о очекиваном броју становника, демограф са Института за друштвене науке Владимир Никитовић нема оптимистичне пројекције.

- Већ до 2030. године, то јест до тренутка када би Србија требало да се прикључи ЕУ, укупан број становника са местом уобичајеног боравка у земљи, према очекиваном сценарију, био би око шест милиона. Смањење би се наставило од 2030. до 2050. године, додуше, нешто споријим темпом, што би до средине века довело до броја од готово два милиона становника мање или за 30,4% мање него данас - наглашава Никитовић.

У својој књизи "У сусрет регионалној депопулацији" Никитовић је представио како ће се смањивати број становника по регионима.

- Док би смањење укупне популације између 2018. и 2050. у београдском региону било 4,5 одсто, а у региону Војводине нешто мање од републичког просека, 27,8 процената, регион Јужне и Источне Србије би изгубио готово половину популације (48%), а регион Шумадије и Западне Србије тек нешто мање од њега 42,2%. Најдраматичнији губитак становништва до средине века (преко 50%) предвиђен је за области у зони изразите емиграције, и то у неким областима традиционалне емиграције, као што су Браничевска и Борска, за преко 75% у односу на данашњу популацију - каже Никитовић.

На простору данашње Србије (без Косова и Метохије) 1901. године је, према проценама РЗС, живело 4,2 милиона становника, а десет година касније 4,7 милиона, односно за око 500.000 становника више. Овај изузетан раст прекинули су балкански ратови и Први светски рат, у којима је, према неким изворима страдала трећина нашег становништва. Међутим и током тих ратних година рађање је било бројније него у 21. веку, тако да је 1921. године становника било нешто мање од 4,5 милиона. Природни прираштај је био највећи у првим година након Другог светског рата. Разлика између броја живорођених и умрлих била је рекордна 1952. кад је плус износио 93.436. С друге стране и прошла 2020. је била рекордна, али у негативном смислу јер смо имали чак 55.158 више умрлих него рођених. У 2021. години ситуација је изгледа још гора.

Начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк изјавила је да Србија "никада није имала више становништва старијих од 65 година". Према њеним речима, од 168 опстина у Србији "само три имају позитиван природни прираштај".

- То су Тутин, Нови Пазар и Прешево. Све остале општине имају негативан природни прираштај, неке још од 60-их година прошлог века - казала је Бјелобрк.

Тенденције у нашој земљи део су шире стварности практично целе Источне Европе. Пројекције Еуростата указују да ће већина земаља Централне и Источне Европе чланица ЕУ до 2050. знатно смањити број становника: Румунија и Бугарска за чак 2,6, односно 1,3 милиона људи, Хрватска за 650.000, Мађарска за 700.000 лица, Пољска за скоро три милиона. Такође, очекује се да толико економски хваљене балтичке државе наставе снажан већ тродеценијски пад популације. И подаци УН показују исту суморну слику. Поред емиграције, проблем ових држава, па и Србије, може се објаснити и све мањом “заинтересованошћу” жена за рађање са растом стандарда.

Недавно је и председник Србије Александар Вучић мали број деце окарактерисао као кључну тему за будућност државе.

- Села су нам пуста, друге општине у Србији се у празне. Немамо нигде добру ситуацију, па ни у Новом Пазару. Београд извлаче миграције - рекао је Вучић.

Он је додао да нигде не постоји најбоље решење, али да је ситуација лоша.

- Ако се настави овако Србија за 20 година неће имати ни пет милиона становника. Испразниће нам се земља.