УПОЗНАЈТЕ ИВАНА ГУТМАНА, НАЈБОЉЕГ СРПСКОГ НАУЧНИКА: Налази се на светској листи, а његови ученици постају ДОКТОРИ НАУКА!
Истраживачи са престижног америчког Универзитета Станфорд, нашли су рецепт да "измере памет" најбољих светских научника и рангирају их у 100.000 најумнијих глава на глобалном нивоу.
Они су, вреднујући више критеријума, међу којима се издвајају самостални научни радови и број цитирања сваког научника, другу годину заредом објавили листу најутицајнијих из свих научних дисциплина. На најновијој листи је 49 научника из Србије, а најбоље рангирани српски научник је професор емеритус Иван Гутман (73) са Природно математичког факултета (ПМФ) у Крагујевцу.
СЛУЧАЈНОСТ? У СРБИЈИ СЦЕНА ИЗ "САМ У КУЋИ" Због овог призора сви су се на тренутак осетили као у филму (ВИДЕО)
ЈОШ ЈЕДНА ПОЗНАТА ГЛУМИЦА МИКИНА ЖРТВА: Огласила се и испричала језиве детаље из школе - "ИМА НАС ЈОШ"
ВЕЛИКА ИМЕНА СРПСКОГ ГЛУМИШТА ПОХАЂАЛА МИКИНУ ШКОЛУ: И Глоговац на тој листи, многе гледамо на малим екранима
Вест да је професор и академик Иван Гутман најбоље рангирани српски научник, није била изненађење за научну заједницу, а понајмање за колеге са крагујевачког ПМФ-а, који одавно знају за светску славу "најцитиранијег професора хемије у историји факултета".
Научни радови професора Гутмана "искочили" су према свим критеријумима Станфордових истраживача и рангирали га у првих 5.000 светских научника. И то не једном, већ два пута! На најновијој листи, Гутман је на 4.148 месту, а у односу на прошлогодишњи "пласман" (4.439) поправио је своју позицију за чак 291 место.
Колико је професор Гутман одскочио на листи најбољих из Србије, показује и Станфордов податак према коме је следећих пет српских научника рангирано на позицијама између 70 и 80 хиљада.
Овај научник светског гласа, на крагујевачком ПМФ-у предаје више предмета из области физичке, компјутерске и теоријске хемије, а набрајање његовог чланства у бројним научним академијама, организацијама и помињање свих универзитета на којима је предавао, би потрајало.
Међутим, треба истаћи да је професор Иван Гутман, редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), Међународне академије математичке хемије, Академије нелинеарних наука у Москви, Европске академије у Лондону, почасни доктор наука на мађарском Обуда Универзитету.
Објавио је сам или у коауторству са 770 колега из земље и иностранства око 1.400 научних и скоро 300 стручних радова, који су цитирани преко 30.000 пута у истраживањима светских научника.
Професор Иван Гутман, по природи скроман и ненаметљив, није желео за медије да се "хвали" Станфордовом листом, али на његовом матичном факултету у Крагујевцу, не крију задовољство што је међу њима најбољи српски научник.
ПМФ: Гутман је изнедрио много доктора наука
Професор Иван Гутман, цео радни век провео је на крагујевачком ПМФ-у, а после одласка у пензију 2012.године, наставио је да предаје као емеритус професор.
Деканка факултета проф. др Марија Станић за српску телевизију, оцењује да, иако је у позним годинама, професор Гутман и даље активно ради на научно-истраживачком пољу и своје знање несебично даје студентима и постдипломцима. Додаје да професор има два доктората, један из хемије, а други из математике, те да је као научник спојио те две љубави и подједнако пише радове из обе области, као и из математичке хемије.
Станфордова листа је, каже она, само једна у низу, на којима се професор Гутман појављује као најбољи научник из Србије.
- То је велико признање за наш факултет, а уједно и доказ да се озбиљном науком може бавити и у Србији и да, ако постоји воља, научници не морају да одлазе у велике светске центре - каже деканка Станић.
Она додаје да је захваљујући научном угледу професора Гутмана, као и његовим достигнућима у светским круговима, крагујевачки ПМФ доспео на Шангајску листу најбољих факултета у области математике.
Истиче да је професор током своје богате каријере на ПМФ-у, посебну пажњу поклањао студентима код којих препозна потенцијал за бављење науком, као и да су многи његови докторанади данас истакнути истраживачи у великим светским центрима.
Појашњава да су му млади људи велика инспирација, те да их подржава на сваки могући начин и подстиче да померају сопствене границе. Станић се за интервју на српској телевизији присаћа и својих личних искустава, на заједничким математичким истраживањима, које је радила са професором Гутманом. Објашњава да он, својом енергијом, једностано "тера" сараднике да прате његов темпо.
"Гутманови сарадници брзо напредују у каријери"
Активан и продуктиван као научник, професор Гутман је на својим радовима сарађивао са преко 700 колега, углавном младих људи који су тек стасавали у озбиљне научне воде. Деканка ПМФ-а Марија Станић, појашњава да је он, на "пријатан и добронамеран начин" форсирао своје сараднике да што више раде.
- Сви ми који смо имали срећу да радимо са њим, делимо исто искуство - а то је праћење професоровог темпа. Он вама дâ да нешто урадите и одмах сутрадан вас пита јесте ли урадили. А, ви наравно нисте још ни почели, јер као млада особа имате много других интересовања. И тако, када вас два пута пита, да ли сте урадили, вас је следећи пут срамота да се кријете и да се правите да га не видите. Он једноставно дође код вас и понуди помоћ - присећа се Станић, додајући да је то био његов начин да подстиче младе људе.
- Из таквог става, сви смо много научили, јер смо прихватили његов темпо рада. Зато су сви његови сарадници брзо напредовали и врло млади докторирали и данас објављују много радова. Заправо, сви млади људи, који су имали научну сарадњу са професором Гутманом, изузетно су задовљни том сарадњом и односом који су успоставили са њим - закључује деканка Станић.
Гутман из Немачке "довео" научни часопис у Србију
Светској научној заједници, која се бави математичком хемијом, добро је познат крагујевачки ПМФ, који од 2003. године издаје међународни научни часопис "Meč" (engl.MATCH) у којем је уреднички потпис професора Ивана Гутмана.
Занимљиво у вези са овим часописом је да је основан у Немачкој још 1975. године, али да је међународни углед који ужива професор Гутман, довео до тога, да немачки издавачи, уредничку палицу предају у руке српском научнику.
Часопис од 2003. године, када је "пресељен" у Крагујевац, бележи стални раст импакт фактора (коефицијент који означава значај и утицај на светској академској сцени) и по свим критеријумима је најјачи научни часопис у Србији.
У децембру прошле године, објављена је јубиларна 100. свеска овог научног часописа, а према ранијим изјавама професора Гутмана, рејтинг MATCH-a, порастао је преко 100 пута, у односу на период када је излазио у Немачкој.
Професор Гутман је своје поверење у младе научнике показао и на издавачком пољу, па научни часопис о математичкој хемији уређује са својим докторандом, професором Борисом Фуртулом, који је одлучио да своју научну каријеру гради на крагујевачком ПМФ-у.
Часопис MATCH излази шест пута годинишње, а у сваком броју уреднички тим одабере 20 до 30 научних радова из области математичке хемије, које шаљу истраживачи из целог света.
Предавања и награде професора Гутмана
Иван Гутман рођен је у Сомбору 1947.године, а школовао се у неколико градова у некадашњој Југославији. У својим изјавама често је спомињао да се хемијом "заразио" још у основној школи у родном Сомбору, од чувеног професора Косте Пејића. Та љубав га је касније одвела на београдски ПМФ где је хемију завршио са просечном оценом 10.
Магистарски и докторски рад из области теоријске органске хемије, одбранио је у једној години, на ПМФ-у у Загребу, а касније прихватио посао на Универзитету у Крагујевцу, где је провео читав радни век.
Овај научник светског гласа учио је и усавршавао се целог живота, а као гостујући и ванредни професор предавао је на бројним светским универзитетима.
Гутман је пет пута био стипендиста Хумболтове фондације и радио у Институту за квантну хемију Слободног Универзитета у Западном Берлину (1977), у Макс -Планковом Институту за радијациону хемију у Милхајму, СР Немачка (1980 и 1985), у Институту за органску хемију и биохемију Универзитета у Фрајбургу, Немачка (2000), у Математичком Институту Универзитета у Бајројту, Немачка (2000) и у Центру за компјутерску хемију Универзитета у Елрангену(2003).
Готово да нема европске земље у којој није одржао предавање, а име професора Гутмана, често је било на листи позваних предавача и у далеким земљама.
Овај српски научник предавао је на универзитетима у Јапану, Куби, Јужној Каролини, Канади, Мексику, Венецуели, Чилеу, Кини, Тајвану, Саудијској Арабији, Јерусалиму...
За свој научни ради и достигнућа, добио је бројна признања струковних организација, међу којима се издвајају чак три медаље Српског хемијског друштва за успех и допринос у науци.
Проглашен је почасним грађанином града Крагујевца и добитник Ђурђевданске награде за науку, највећег градског признања које додељује тај град.
У родном Сомбору, 2019. године, добио је Октобарску награду за животно дело, која је уз плакету укључивала и новчани део награде. Професор Гутман је том приликом показао и своју људску величину када се одрекао новчаниог дела и уступио га Фондацији сомборске гимназије, коју је и сам похађао.
После добијања највећег градског признања, Иван Гутман новинарима је у шаљивом тону изјавио, "ова награда је материјални доказ да сам Сомборац".
Своју изјаву образложио је речима да је цео његов научни опус везан за Крагујевац, са којим га поистовећују, јер је тамо провео радни век, те да људи и не знају да је рођен у Сомбору.
- Сомбор ми је у срцу, а Крагујевац волим као свој град - појаснио је најбољи српски научник.
